Page 153 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

47.

Svega sto živi

Zakon kompeticije, ponekad težak za pojedinca,
je najbolji za rasu,
jer obezbeđuje opstanak najboljih u svakoj oblasti.
Endrju Karnegi

Progurao se između nosača prašnjavih ramena i seo u voz. Preko
puta su sedele dve nosate sestre i ista takva majka. Smeh je Tesli udario u
nosnice kao šampanjac jer se setio reči iz svog studentskog predavanja:...
„Drage kolege, inspirisane kolege, sledite svoj nos.” Sakrio je osmeh novi-
nama. Zatim je svoj presto za cviker izvukao iz novina i zabrinuto pogle-
dao u nebo: kiša će! U džepu je nosio pismo Stevana Prostrana. Na
smeđoj hartiji je dirljivim radničkim rukopisom bila ispisana adresa.
Sišao je sa voza u obližnjem Homstedu.
Znači tu su Blejkove mračne satanske fabrike! To su radionice ko-
vača bogova, bogalja Hefesta.
U daljini se čuo pisak. Fabrika je urlala i bljuvala vatru kao aždaja.
Felasi su zurili na gradnju piramida. Vazduh je bio kiseo od dima.
Tu su hranili grotla rudom dvanaest sati bez prestanka. Sunce zaro-
bljeno u grotlu visoke peći bacalo je napolje vrele pipke. Visoke peći su
spaljivale obrve.
Tu su živeli bogalji u jezik. U zajedničke uspomene. Stranci. Tesla je
mimoilazio čađave osmehe. U radničkim barakama Slovakinje su pevale
najsetnije pesme. Pred kućama srpske i hrvatske babe pričale su o bole-
stima.
- Kako si? - pitala je jedna.
- Siabo... - žalosno je otezala druga.
Jutarnji pijanac je izražavao snažna osećanja nanepoznatom jeziku.
Radnici u kaljavim čizmama, velikih ramena, velikih brkova pričali. su
priče o Poljaku koji je šutnuo tvora.

157