Page 274 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Evo kako je Kerenski vratio u Rusiju »profesionalne« revolucionare.
Trocki je krenuo iz Njujorka za Rusiju 27.marta 1917.g. parobrodom

zajedno sa 275 svojih mafioznih saradnika. Uz njega je bila značajna
suma novca od američkih jevrejskih magnata (40, gl. 10).

Lenjin se zajedno sa 32 drugih ozloglašenih revolucionara takođe

uputio nazad u Rusiju oklopnim vozom preko Švajcarske i kroz zaraćenu
Nemačku. U Švedskoj Lenjin je dobio oko 22 miliona maraka, koje su za

njega čuvane u Švedskoj banci.
Staljin se vratio iz Sibira, i sada su sve ključne figure bile na mestu.

Direktor federalne rezervne banke Njujorka Viljem Tompson dao je

lični prilog boljševicima u iznosu 1 000 000 $. Grupe Morgana i
Rokfelerovih takođe su finansirale Lenjina. Jakob Šif je dao Lenjinu 20

000 000 $. 40 000 000 zlatnih maraka Lenjin je dobio od bankarskih
krugova Nemačke (40, gl. 10).

7.novembra 1917.g. boljševici su smenili vladu Kerenskog. Praktično

svi članovi te vlade uništeni su od strane komunara, osim, naravno,

njihovog čoveka – Kerenskog, kome su dozvolili da nesmetano pobegne i
otputuje u SAD, gde je taj Židovčić bezbedno i bezopasno proživeo do

kraja svojih dana.
25.novembra bili su naznačeni slobodni izbori u Osnivačku

skupštinu. Glasalo je oko 42 miliona birača. Komunisti su se nadali da
osvoje većinu zahvaljujući svojoj demagoškoj propagandi. Ali ta njihova

nada se nije ostvarila. Za njih je glasalo samo 25% birača. 75% je bilo

protiv njih. Mišljenje naroda je bilo očevidno i komunisti su morali najpre
silom da rasteraju osnivačku skupštinu, a kasnije da vode najžešći krvavi

rat protiv ruskog naroda.

1917-1918.g. Ruska armija, kasno shvativši poročnost parole »armija
van politike«, stvorila je Rusku Dobrovoljačku armiju i mogla je više puta

da svrgne vlast komunista. Slava Lavru Georgijeviču Kornilovu! Kada mi
dođemo na vlast, podići ćemo mu spomenik i svim drugim patriotama

Rusije.
1918.g. sam Judenič je mogao lako da pregazi komunjare, samo da je

uzeo fleksibilniju politiku prema Estoncima i da je odustao od imperskih

ideja. Estonci su predlagali Judeniču vojnu pomoć, ali su tražili da prizna
nezavisnost Estonije. Judenič je kategorično odbio, a Lenjin je odmah

274