Page 272 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

vladu. Prvi cilj je bio ispunjen, drugi ne. Zato su Iluminati morali da
organizuju i Drugi svetski rat. Prvi svetski rat je osim toga doneo levitskoj

mafiji basnoslovan profit. Naprimer, Bernard Baruh je uvećao svoje
bogatstvo od 1 miliona na 200 miliona dolara SAD (61, s. 74). Sve države

– učesnici rata pale su u strašnu dužničku zavisnost od strane levitske

finansijske oligarhije.

Oktobarski prevrat u Rusiji 1917.g.

Lažna zvanična istorija Rusije priča narodu basnu o tome, da je

navodno revolucija 1917.g. bila rezultat narodnog poleta, nastalog u
periodu ekonomskog truljenja »zaostale« Rusije. A ustvari Rusije u tom

periodu ne samo da nije trunula, već se burno razvijala, i tempo njenog
ekonomskog rasata nadmašivao je tempo rasta vodećih zemalja sveta. Od

1907.g. do 1913.g. povišenje radne proizvodnosti u industriji Rusije
nadmašilo je prema odgovarajućim pokazateljima SAD, Englesku i

Nemačku, koje su se dugo smatrale kao industrijski giganti (40, gl. 10).

Paralelno tome procesu odvijao se brz razvoj srednje klase – osnovnog
neprijatelja svetske komunističke zavere.

Brz rast naftne industrije zaoštrio je konkurenciju među jevrejskim
klanovima Rokfelerovih i Rotšildovih, koji su imali svoje interese u Rusiji

(40, gl. 10).
Burni rast rusije uplašio je evropske i američke konkurente. Njima je

bilo potrebno da »spuste« Rusiju.

Pobeda boljševika je pažljivo pripremana na međunarodnom nivou, u
toj akciji nije bilo mesta za improvizaciju. Bile su manje »repeticije«.

Tako je nemačka Jevrejka Roza Luksemburg, rukovodilac nemačkog

»Saveza Spartaka«, uzimala aktivno učešće u revoluciji 1905.g., koja je
postala generalna repeticija Oktobarskog prevrata.

Nesumnjivo je da je široka mreža tajnih zavereničkih organizacija,
masonskih ili masonskog tipa, radila za revoluciju u Rusiji i igrala je u toj

revoluciji odlučujuću ulogu.
Ogromnu ulogu u organizaciji Oktobarskog prevrata u Rusiji 1917.g.

odigralo je zagonetno tajno društvo »Zeleni Drakon«. Jedan od članova te

organizacije, švedski magnat šibica, finansirao je u velikim razmerama

272