Page 134 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

vlasti. Postoje i gospodari tih gospodara. Može da postoji i nekoliko
ideologija, a koncepcija razvoja, to jest opšti zamisao je jedan isti.

Naprimer, postoji nekoliko različitih ideologija: judeizam, hrišćanstvo,
komunizam, a koncepcija im je jedna ista – satanska i gospodar te

koncepcije je jedan – satana, knez čitavog sveta.

Konceptualna vlast po svojoj prirodi je autokratska i nosi skriveni
karakter. Ali ta vlast realno postoji. I ne samo u totalitarnim zamljama,

već i u zemljama, koje se smatarju demokratskim. Džozef Kenedi, otac
predsednika Džona Kenedija, govorio je o tome, da na globalnom nivou

Amerikom upravlja svega 50 ljudi (40). Pitaćete, a šta je sa političkim

partijama, senatorima, kongresmenima, predsednikom? Svim tim ljudima
neko upravlja u većem ili manjem stepenu. Mnoštvo uticajnih članova

kongresa i senata, lidera političkih partija jesu takođe članovi masonskih
organizacija ili organizacija masonskog tipa, a oni se dalje spajaju se

konceptualnom vlašću. I to je sva demokratija.

Recimo par laskavih reči o demokratiji uopšte. Šta je to? Ako većina

glasa da bi oduzela sopstvenost od manjine, kako se to naziva? To se
naziva demokratija. Ako svi ljudi na zemlji odlično shvataju da je zemlja

nepokretna i da se sunce okreće oko zemlje, a tamo nekakav Kopernik
kaže suprotno i njegovog učenika Đordana Bruna po odluci većine

spaljuju na vatri, kako se to naziva? To je demokratija. Ako se odluke
većine, nezavisno od njihove pravilnosti ili nepravilnosti, nameću kao

obavezne za manjinu, šta je to? To je demokratija.

Ustvari većina ili manjina ne određuju pravilnost ili nepravilnost
nečega. Pravilnost ili nepravilnost postoji sama po sebi. Ako je 2 x 2 = 4,

onda ta istina ne zavisi od glasanja većine ili manjine.

Evo kako je definisana demokratija u »Poukama za borbenu
pripremu armije SAD 1928.g.«: »Vladavina masa. Vlast uspostavlja

masovna skupština ili druga forma direktnog izražavanja. Dovodi do vlasti
rulje, odnos prema sopstvenosti jeste komunistički, - prava sopstvenosti se

negiraju. Odnos prema zakonu je takav, da volja većine upravlja
nezavisno od toga, da li je ona zasnovana na promišljenosti, ili njome

rukovode strast, predrasuda ili polet, neobuzdano i ne videći posledice.

Dovodi do demokratije, raspuštenosti, uznemirenja, nezadovoljstva i
anarhije« (40).

134