Page 133 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 133

tačno za modu, to je tačno i za druge pojave. Moda kod dužine suknje i
       moda kod političkih ideja i parola podjednako se širi.

              Svakog Goju, koji je dostigao elitni nivo upravljanja, odmah
       okružuju (u vidu prstena) Jevreji i masoni. Što više stoji Goj u sistemu

       upravljanja, time se više židomasona okreće oko njega na svojim

       orbitama. Šefovi najvećih kapitalističkih država se »obavijaju prstenom«
       po sistemu 24  časa dnevno bez praznika i neradnih dana. Svaki njihov

       korak, svaka njihova misao, svaka njihova želja, svaka njihova veza je
       pod kontrolom. Kod perspektivnih Goja »obavija se prstenom« sva

       rodbina, bliski i poznanici. Svi kućni prijatelji, ljubitelji skijanja, ribolova

       i t.d. učestvuju u tom procesu.


                                               VRSTE VLASTI


              Kakva je realna struktura vlasti? Ta informacija je takođe zatvorena i
       iskažena za društvenu javnost. U »demokratskim« zemljama je prihvaćeno

       mišljenje da postoje tri grane vlasti: izvršna, zakonodavna i sudska. To je

       lažna nepotpuna slika. Ona zatvara druge važne grane vlasti. O četvrtoj
       vlasti – vlasti SMI se govori otvoreno. Ali postoje i druge vrste vlasti. One

       su sve povezane sa gore opisanim različitim grupama i prioritetima
       uopštenih sredstava upravljanja, prikazanih u tabeli 2.

              Postoji peta vlast – vlast novca, vlast finansijske oligarhije, koja je u
       »demokratskim« državama daleko jača i od izvršne, i zakonodavne, i

       sudske vlasti, uzetih zajedno. Većina predstavnika tih vlasti se

       elementarno potkupljuje. Postoje vrste vlasti i iznad vlasti novca. To je
       ideološka i konceptualna vlast.

              Šta je to ideološka vlast, kakva je njena uloga? Hajde da razmislimo,

       kako zakonodavci pišu ustav i druge zakone. Odakle oni uzimaju te
       zakone? Iz vazduha ih smišljaju? Iz prsta isisavaju? Ne. Ustav i zakoni –

       nisu primarni. Oni su sekundarni u odnosu na ideologiju formiranja
       društva. Kakve se ideologije pridržava zakonodavac, takve zakone on i

       hoće da sprovede. A odakle se uzimaju ideologije? Ko ih smišlja?
       Zakonodavci? Ne, zakonodavci ne. Zakonodavci su samo privrženici ove

       ili one ideologije. Ideologije smišljaju ideolozi.  Karle marksove možemo

       nabrojati na prstima. A iza marksova stoje njihovi gospodari. U  čijim
       rukama i jeste ideološka vlast. Ali i ti gospodari nisu poslednja karika



                                                                                                               133
   128   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138