Page 125 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

pre svega ne na knjigama Karla Marksa i Lenjina. Njih je malo ko čitao.
On se bazirao pre svega na sovjetski film.

Informaciono oružje ima kolosalni značaj još i zbog toga, što se uz
njegovu pomoć vrši nestrukturno i skriveno upravljanje ljudima. To

upravljanje ljudi ne vide i nisu svesni njega.

Strukturno ili javno upravljanje ljudima veoma je prosto. Dođe kod
tebe šef i kaže: »Uzmi lopatu i idi kopaj jamu!«. I potčinjeni nehotice ide i

pod palicom kopa jamu. Kod nestrukturnog (tajnog) upravljanja ne vide se
nikakvi šefovi. Niko ne izdaje nikakve naredbe, već čovek sam uzima

lopatu i sam ide da kopa jamu. I njemu se čini da on to radi prema

sopstvenoj volji. I taj čovek čak nije svestan da je on marioneta u tuđim
rukama, da njime upravljaju nevidljivi šefovi.

Setite se romana N.Ostrovskog »Kako se kalio čelik«. Ko su to bili
Pavli Korčagini za crvenoguzu jevrejsku ološ, koja je sedela u

komunističkim rajkomima i gorkomima (rejonskim i gradskim komitetima
– prim.prev.)? Za njih konkretni ljudi nisu postojali, za njih su postojale

klase, a te klase su za njih samo bile materijal, pesak, ljudska prašina,

sredstvo za izgradnju nečega (komunizma, naprimer). Kako se ti ljudi
hrane, kakvi su uslovi njihovog rada, koliko će ih pocrkati – to je

crvenoguzim komunarima bilo svejedno.
Ali zahvaljujući izvanredno postavljenoj propagandi nove lažne

religije (komunizma) masa fanatika tipa Pavke Korčagina dobrovoljno je
išla i u divljim uslovima kopala nekakve komunističke jame i gubila svoje

živote radi tih himera, koje su bile usađene u njihove uboge glave.

N.Ostrovski se do kraja života ponosio svojim ubogim životom i nije ni
shvatio da su od njega napravili primitivnog biorobota. A na njegovim

ludačkim knjigama vaspitavala su se mnoga pokolenja sovjetskih ljudi,

praveći od njih sledeće biorobote, za kopanje sledeće komunističke jame.
Ne treba misliti da se samo primitivni ljudi predaju nestrukturnom

upravljanju. To je glupa greška. Pre je obrnuto, veoma mali broj ljudi
shvata da njime upravljaju ili ne upravljaju. Svaki u granicama svog

poimanja onoga, šta se dešava, misli da radi za sebe, za svoju ideju, a u
granicama svoga nepoimanja radi za onoga, ko zna i shvata više. Kako se

iščupati iz toga kruga? Treba povećavati granice svog poimanja.

Uzmite bilo kog talentovanog čoveka. Oko njega se uvek obrazuje
grupa uticaja, koja teži da iskoristi talenat toga čoveka u svojim ciljevima.

125