Page 117 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

kvalitetima, i za svakoga od njih je otvaran i čuvan kompromitujući
materijal. Zato je, naprimer, običan komunista mogao u principu da bude i

dobar čovek, ali ljudi koji su došli do CK KPSS, a još više oni koji su
došli do Politbiroa – to su bili automatski amoralni ljudi. To proističe iz

samog algoritma formiranja te elite ili, tačnije, pseudoelite.

Važnost rulje za one koji danas imaju vlast je izvanredno velika,
posebno u uslovima demokratije, gde čovek rulje ima isti glas kao i

akademik. Najviši koji imaju vlast (sveštenstvo, finansijska oligarhija i
njihov aparat) odlično umeju da upravljaju ruljom. Psihologija rulje im je

poznata do detalja (50). Na njoj se bazira sistem propagande i biračke

tehnologije. Oni koji danas upravljaju hrišćanskim svetom, zainteresovani
su za pogoršanje kvaliteta ljudi, povećanja dela ljudi rulje. Rulja – to je

njihov elektorat, a za pogoršanje kvaliteta ljudi ih nimalo nije briga, zato
što je glavni cilj satanista – vlast i ništa više.

Čovek dospeva u čoveka rulje iz dva razloga. Prvi – zbog urođenog
slabog intelektualnog kvaliteta (to jest zbog genetskih pokazatelja). Drugi

– zbog izopačenog sistema obrazovanja i vaspitanja. Prva grupa uvek

postoji zbog prirodnih razloga, a osim toga nju smišljeno uvećavaju
judohrišćanski sveštenici. Njima tako odgovara. Na račun čega je

uvećavaju? Na račun smišljenog genocida nacije. U metode genocida
ulaze: opijanje; pušenje i narkoticizacija naroda i sistematsko streljanje ili

uništavanje u zatvorima (ili na hrišćanskim vatrama) najboljih
predstavnika naroda.

Drugu grupu ljudi rulje stvaraju judohrišćanski sveštenici takođe

smišljeno, ali na račun obrezivanja i falsifikovanja znanja, iskažavanja
istorije, poročnog sistema obrazovanja i vaspitanja.

Oni koji danas vladaju hrišćanskim svetom, sistematski tokom

nekoliko milenijuma unakažuju i pogoršavaju ljudsku vrstu. Njima tako
odgovara. Njima je lakše da upravljaju slaboumnima.

Oficijelna istorija proces osvajanja znanja od strane čovečanstva
uvek opisuje prema sledećoj lažnoj šemi. U nekom periodu čitavo

čovečanstvo navodno nije znalo nešto, a zatim, zahvaljujući naučno-
tehničkom progresu počelo je da dobija nova znanja. A ustvari nije baš

tako. Čitavo čovečanstvo se deli na dva dela: sveštenstvo, koje ima jedan

sistem znanja, i ostalo čovečanstvo, koje ima drugi sistem znanja.
Sveštenstvo je i pre nekoliko milenijuma imalo sistem znanja, nedostupan

117