Page 134 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika
P. 134
melanholični. Sve u svemu, izgleda da stav odlučnosti i nade pro-
dužava život, dok prihvatanje smrti ili stanje utučenosti i snuž-
denosti skraćuje život.”
Nedavno sam prisustvovao medicinskom simpozijumu gde je
doktor koji leči obolele od raka hemoterapijom priznao da koliko
god bio zainteresovan za spasavanje života i otkrivanje novih
tretmana lečenja, toliko ga zanima i da njegovi pacijenti smrt
dožive sa određenim stepenom “prihvatanja i spokoja”. Njegovo
osoblje i on su najveći deo vremena i sredstava trošili na saveto-
vanje umirućih pacijenata, i to ako je moguće, bez prisustva nji-
hovih porodica. Za mene nije nikakva misterija zašto ovi Prodavci
Smrti insistiraju na “savetovanju” pacijenata u odsustvu njegove
porodice. Ceo smisao porodice, što znači i njen uticaj je usmeren
ka životu, a ne smrti.
Ovaj doktor – i mnogi poput njega koji proučavaju smrt – rade
pod pretpostavkom da osoba treba da prihvati smrt. To zapravo
znači da oni “leče” pacijenta do smrti, s obzirom da nisu u stanju
da nju ili njega leče za život.Oni tvrde da na izvestan način, odbiti
smrt nije mentalno zdravo. Tanatolozi govore da ako odbijete da
se suočite sa smrću, govorite o njoj, ili da joj se predate, sami
ćete sebe da razbolite!
Što se mene tiče, tanatolozi i svi drugi koji savetuju preda-
vanje smrti idu naopačke. Doktor koji kaže osobi da u njegovom
ili njenom životu nema više nade, ne čini ništa dobro svom paci-
jentu. Najpre, doktor čini ogromnu grešku misleći da moć za ob-
novu zdravlja leži samo u njegovim rukama. To što govori njemu
ili njoj da će umreti, jednako je bacanju prokletstva. Pacijent u
to veruje, što znači da će se kletva i obistiniti.
Mi tek počinjemo da razumemo kako um deluje na sopstvene
isceliteljske moći tela. Naravno, doktor je poslednja osoba koja
će priznati da telo uopšte poseduje bitnu samostalnu moć da
sebe popravi. Ali jasno je da održavanje optimizma treba da
bude prioritet broj jedan. Umesto da objavljuje izvesnu kob, dok-
tor treba sa pacijentom da učestvuje u planiranju budućnosti.
133
