Page 80 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 80

sli ili kaže 'Ja'. I svakog tog trenutka njegovo Ja je različito. U
    ovom času bila je to misao, zatim želja, pa osećaj, onda opet mi­
    sao i tako redom bez kraja. ČOVEK JE MNOŠTVO. Čovekovo
    ime je legija.
         Zamenu tih mnogobrojnih Ja, njihovu očiglednu borbu za
    primat,  kontrolišu  slučajni  spoljašnji  uticaji.  Toplina,  sunčev
    sjaj, lepo vreme, odmah prozivaju celu jednu grupu Ja. Hladno
    vreme,  magla,  kiša,  prozivaju drugu grupu Ja,  druge asocijaci­
    je, osećanja izazivaju druge radnje. U čoveku ne postoji ništa što
    bi moglo kontrolisati ove Ja,  uglavnom zbog toga što ih čovek
    ne primećuje ili ih ne zna; on uvek živi sa poslednjim ja. Neka
    Ja su naravno jača od drugih.  Ali  to  nije njihova svesna snaga;
    ona je  stvorena  pomoću  snage  slučajnosti ili  spoljašnjim  meha­
    ničkim  stimulansom.  Obrazovanje,  oponašanje,  čitanje,  reli­
    giozna hipnoza,  kaste i  tradicija ili  sjaj  novih  slogana,  stvaraju
    veoma jaka Ja u čovekovoj ličnosti, koja dominiraju celom seri­
    jom  slabijih Ja.  Sva  ta  Ja  koja  sačinjavaju  čovekovu  ličnost  su
    rezultat spoljašnjih uticaja. Čovek nema individualnost. On ne­
    ma jedinstveno veliko Ja. Čovek je izdeljen na mnogobrojna ma­
    la Ja.
         I svako to izdvojeno malo Ja je sposobno da sebe naziva
    imenom Celine, da deluje u ime Celine, da se složi ili ne složi,
    da daje obećanja,  da donosi odluke sa kojima će se drugo Ja ili
    Celina  morati  suočiti.  To  je  objašnjenje  zbog  čega  ljudi  tako
    često donose odluke a tako ih često sprovode.  Čovek odluči da
    će od  sledećeg jutra ustajati rano.  Jedno Ja,  ili  grupa Ja, je to
    odlučila. Ali ustajanje je posao koji treba da obavi drugo Ja ko­
    je se uopšte ne slaže sa tom odlukom i možda čak nema pojma
    da je ta odluka doneta. Naravno da će čovek nastaviti da spava
    ujutru a uveče će opet odlučiti da ustane rano. U nekim slučaje­
    vima ovo može imati velike posledice na čoveka. Malo slučajno
    Ja može obećati nešto, ne sebi, već nekom drugom, u nekom tre­
    nutku,  prosto iz taštine ili zadovoljstva.  Tada nestaje, a čovek,
    kombinacija svih drugih Ja u njemu, koji je sasvim nevin, može
    da plaća celog života. To je tragedija ljudskog bića da bilo kak­
    vo malo Ja ima prava da potpisuje čekove i obećanja, a čovek tj.
    Celina  su  odgovorni.  Ponekad  se  ceo  ljudski  život  sastoji  iz
    plaćanja raznih obećanja datih od strane malih,  slučajnih Ja.
   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85