Page 55 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 55

Raspodela  znanja  se  zasniva  na  potpuno  istom principu.
    Ako bi  znanje bilo dato  svima niko ne bi nigde stigao.  Ali  ako
    se sačuva između nekolicine,  svako će dobiti, ne samo dovoljno
    da čuva,  već da povećava ono što dobije.
         Na prvi  pogled ova teorija izgleda  vrlo nepravedna, jer je
    pozicija onih kojima je, da tako kažem, uskraćeno znanje, da bi
    drugi dobili  veći deo,  veoma  tužna i  nezaslužena  teža nego što
    bi  trebalo  da  bude.  Međutim  to  uopšte  nije  tako;  u  raspodeli
    znanja nema ni  najmanje nepravde.
         Činjenica je da ogroman broj ljudi uopšte ne želi bilo kak­
    vo znanje;  odbijaju svoj  deo, čak ne uzimaju ni onaj  deo koji  im
    je namenjen  u  opštoj  raspodeli,  a  potreban je  za  život.  Ovo je
    prilično  očigledno u  vreme  masovnih  ludila  kao  što  su  ratovi,
    revolucije i slično,  kada ljudi,  čini se,  gube i  najmanju količinu
    zdravog  razuma koju  su  imali,  pretvaraju se u automate,  dajući
    sebe  celokupnoj  destrukciji,  drugim  rečima,  čak  gube  instinkt
    samo-očuvanja.  Zbog  ovoga,  ogromne  količine  znanja  ostaju,
    da tako kažem, nezatražene i mogu se razdeliti između onih ko­
    ji  shvataju  njegovu  vrednosti.
         U  tome  nema  ničeg  nepravednog,  jer  oni  koji  dobijaju
    znanje ne uzimaju ništa što pripada drugima,  ne uskraćuju dru­
    ge ni na koji način;  oni samo uzimaju ono što su drugi odbacili
    kao nekorisno i  ono što bi u  svakom  slučaju  bilo izgubljeno da
    ga oni nisu uzeli.
         Sakupljanje  znanja  od  strane jednih zavisi  od  odbacivanja
    znanja od strane drugih.
         Postoje periodi  u  životu  čovečanstva,  koji  se  obično po­
    klapaju sa počecima pada kultura i civilizacija,  kada mase nepo­
    vratno gube  razum i  počinju da uništavaju  sve što je vekovima i
    milenijumima bilo  stvoreno u kulturi.  Takvi periodi  masovnog
    ludila,  često  bivaju  u  vreme  geoloških  kataklizmi,  klimatskih
    promena i  sličnih  fenomena planetarnog  karaktera,  oslobađaju
    veliku količinu materije znanja. To, zauzvrat, zahteva rad na pri­
    kupljanju  te  materije  znanja koja bi  inače bila  izgubljena.  Stoga
    rad  na  sakupljanju  rasturene  materije  znanja  često  pada  u  isto
    vreme sa počecima razaranja i  padom kultura i civilizacija.
         Ova strana tog pitanja je jasna. Gomila, niti hoće niti traži
    znanje,  a  vođe  gomile,  zbog  sopstvene  koristi,  pokušavaju  da
   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60