Page 337 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Bilo je nekih tačaka kojima se G. povremeno vraćao u našim
razgovorima, nakon formalnih predavanja, u kojima su učestvo­
vali ljudi spolja. Prvo pitanje bilo je o samo-sećanju i potrebi
stalnog rada na sebi da bi se to postiglo i drugo je bilo prenoše­
nje »objektivne istine« našim rečima.
Kao što sam već ranije pomenuo, G. je imao običaj da upo­
trebljava izraze objektivan i subjektivan u specijalnom smi­
slu, uzimajući kao osnovu podele subjektivnih i objektivnih
stanja svesti. Sva naša obična znanja koja se zasnivaju na običnim
metodama posmatranja i potvrda tih posmatranja, sve naučne
teorije izvedene iz posmatranja činjenica a koje su nam dostup­
ne u subjektivnom stanju svesti, on naziva SUBJEKTIVNIM.
Znanje zasnovano na prastarim metodama i principima posma­
tranja, znanje o stvarima u njima samima, znanje koje prati ob­
jektivno stanje svesti, ZNANJE SVEGA, za njega je
OBJEKTIVNO znanje.
Pokušaću da prenesem ono što je usledilo, onako kako se
sećam, upotrebljavajući beleške nekih moskovskih učenika G. i
delimično moje sopstvene pribeleške iz razgovora u St. Peter-
sburgu.
— Jedan od centralnih ideja objektivnog znanja, — rekao
je G., —je ideja o jedinstvu svega, o jedinstvu suprotnosti. Od
prastarih vremena ljudi koji su razumeli značenje ove ideje i u
njoj videli osnovu objektivnog znanja, odlučili su da pronađu
način prenošenja ove ideje u nekom obliku koji bi bio razumljiv
drugima. Uspešan prenos ideja objektivnog znanja je oduvek bio
deo zadatka onih koji su posedovali ova znanja. U takvim
slučajevima ideja jedinstva svega, kao osnovna i centralna ideja