Page 337 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 337
ČETRNAESTO POGLAVLJE
Bilo je nekih tačaka kojima se G. povremeno vraćao u našim
razgovorima, nakon formalnih predavanja, u kojima su učestvo
vali ljudi spolja. Prvo pitanje bilo je o samo-sećanju i potrebi
stalnog rada na sebi da bi se to postiglo i drugo je bilo prenoše
nje »objektivne istine« našim rečima.
Kao što sam već ranije pomenuo, G. je imao običaj da upo
trebljava izraze objektivan i subjektivan u specijalnom smi
slu, uzimajući kao osnovu podele subjektivnih i objektivnih
stanja svesti. Sva naša obična znanja koja se zasnivaju na običnim
metodama posmatranja i potvrda tih posmatranja, sve naučne
teorije izvedene iz posmatranja činjenica a koje su nam dostup
ne u subjektivnom stanju svesti, on naziva SUBJEKTIVNIM.
Znanje zasnovano na prastarim metodama i principima posma
tranja, znanje o stvarima u njima samima, znanje koje prati ob
jektivno stanje svesti, ZNANJE SVEGA, za njega je
OBJEKTIVNO znanje.
Pokušaću da prenesem ono što je usledilo, onako kako se
sećam, upotrebljavajući beleške nekih moskovskih učenika G. i
delimično moje sopstvene pribeleške iz razgovora u St. Peter-
sburgu.
— Jedan od centralnih ideja objektivnog znanja, — rekao
je G., —je ideja o jedinstvu svega, o jedinstvu suprotnosti. Od
prastarih vremena ljudi koji su razumeli značenje ove ideje i u
njoj videli osnovu objektivnog znanja, odlučili su da pronađu
način prenošenja ove ideje u nekom obliku koji bi bio razumljiv
drugima. Uspešan prenos ideja objektivnog znanja je oduvek bio
deo zadatka onih koji su posedovali ova znanja. U takvim
slučajevima ideja jedinstva svega, kao osnovna i centralna ideja