Page 298 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 298

— Očekivao sam to pitanje, — rekao je G. — Nikada se ni­
   je dogodilo da,  kada sam govorio o tipovima, neko inteligentan
    nije postavio to pitanje.  Kako to da ne shvatate da kada bi se to
    moglo objasniti zar ne bi bilo već odavno objašnjeno. Cela stvar
   je u  tome da  se  tipovi  i  njihove  različitosti  ne  mogu  definisati
    običnim jezikom, a jezik kojim se mogu odrediti vi još uvek ne
    znate niti ćete ga znati još dug vremenski period. To je potpuno
    ista stvar sa  'četrdeset i osam zakona'.  Neko uvek pita  može li
    saznati  tih  48  zakona.  Kao  da  je  to  moguće.  Shva­
    tite da vam je dato sve što se može dati. Uz pomoć onoga što
    vam je dato, sami morate pronaći ostalo. Znam da govoreći ovo
    sada samo traćim vreme. Još uvek me ne razumete niti ćete za­
    dugo.  Mislite na razlike između znanja i bića.  Postoje stvari za
    razumevanje od kojih su potrebna različita bića.  —
        —  Ali ako  ne postoji  više od  sedam tipova oko nas,  zbog
    čega ih ne možemo znati, to jest, da znamo koja je osnovna ra-
    zika između njih i da, kada ih sretnemo, budemo u stanju da ih
    prepoznamo i razlučimo? — rekao je neko od nas.
        —  Morate započeti sa sobom i posmatranjem o kome sam
    već govorio, — tekao je G., — inače bi to bilo znanje koje ne bi­
    ste mogli da koristite.  Neki od vas misle da mogu videti tipove,
    ali ono što vidite nisu tipovi. Da biste mogli videti tipove mora­
    te znati svoj tip i biti u stanju da se 'izdvojite'  iz njega.  Da bi se
    znao sopstveni tip, čovek mora dobro da prouči sopstveni život,
    ceo život od početka;  mora saznati zašto i kako su se stvari do­
    godile.  Svima ću vam dati zadatak.  Biće to istovremeno opšti i
    pojedinačan  zadatak.  Svakome  od  vas  u  grupi  dozvolite  da
    ispriča  svoj  život.  Sve  se  mora  reći  potpuno  i  detaljno,  bez
    ulepšavanja.  Naglasite  osnovne  i  suštinske  stvari  ne  zadržava­
    jući se na glupostima i sitnicama. Morate biti iskreni i ne plašiti
    se da će ostali to shvatiti na pogrešan način, jer svi su u istoj si­
    tuaciji;  svi  se  moraju ogoliti;  svako  se  mora  pokazati  onakvim
    kakav je. Ovaj će vam zadatak još jednom pokazati zbog čega se
    ništa ne sme iznositi izvan grupe. Niko se ne bi usudio da govo­
    ri kada bi posumnjao da će ono što ovde izgovori biti preneseno
    nekome van grupe. Potrebno je da u potpunosti bude ubeđen da
    to nigde više neće biti ponovljeno.  Tada će biti u stanju da go­
    vori bez straha i uz shvatanje da i drugi moraju to učiniti. —
   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303