Page 298 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 298
— Očekivao sam to pitanje, — rekao je G. — Nikada se ni
je dogodilo da, kada sam govorio o tipovima, neko inteligentan
nije postavio to pitanje. Kako to da ne shvatate da kada bi se to
moglo objasniti zar ne bi bilo već odavno objašnjeno. Cela stvar
je u tome da se tipovi i njihove različitosti ne mogu definisati
običnim jezikom, a jezik kojim se mogu odrediti vi još uvek ne
znate niti ćete ga znati još dug vremenski period. To je potpuno
ista stvar sa 'četrdeset i osam zakona'. Neko uvek pita može li
saznati tih 48 zakona. Kao da je to moguće. Shva
tite da vam je dato sve što se može dati. Uz pomoć onoga što
vam je dato, sami morate pronaći ostalo. Znam da govoreći ovo
sada samo traćim vreme. Još uvek me ne razumete niti ćete za
dugo. Mislite na razlike između znanja i bića. Postoje stvari za
razumevanje od kojih su potrebna različita bića. —
— Ali ako ne postoji više od sedam tipova oko nas, zbog
čega ih ne možemo znati, to jest, da znamo koja je osnovna ra-
zika između njih i da, kada ih sretnemo, budemo u stanju da ih
prepoznamo i razlučimo? — rekao je neko od nas.
— Morate započeti sa sobom i posmatranjem o kome sam
već govorio, — tekao je G., — inače bi to bilo znanje koje ne bi
ste mogli da koristite. Neki od vas misle da mogu videti tipove,
ali ono što vidite nisu tipovi. Da biste mogli videti tipove mora
te znati svoj tip i biti u stanju da se 'izdvojite' iz njega. Da bi se
znao sopstveni tip, čovek mora dobro da prouči sopstveni život,
ceo život od početka; mora saznati zašto i kako su se stvari do
godile. Svima ću vam dati zadatak. Biće to istovremeno opšti i
pojedinačan zadatak. Svakome od vas u grupi dozvolite da
ispriča svoj život. Sve se mora reći potpuno i detaljno, bez
ulepšavanja. Naglasite osnovne i suštinske stvari ne zadržava
jući se na glupostima i sitnicama. Morate biti iskreni i ne plašiti
se da će ostali to shvatiti na pogrešan način, jer svi su u istoj si
tuaciji; svi se moraju ogoliti; svako se mora pokazati onakvim
kakav je. Ovaj će vam zadatak još jednom pokazati zbog čega se
ništa ne sme iznositi izvan grupe. Niko se ne bi usudio da govo
ri kada bi posumnjao da će ono što ovde izgovori biti preneseno
nekome van grupe. Potrebno je da u potpunosti bude ubeđen da
to nigde više neće biti ponovljeno. Tada će biti u stanju da go
vori bez straha i uz shvatanje da i drugi moraju to učiniti. —