Page 24 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 24

ne samo na činjenice o kojima smo razgovarali, već i o mnogim
     drugim stvarima koje sam primetio ili o kojima sam nagađao.
         Nisam se više susreo sa G. grupom. O sebi je veoma malo
     govorio.  Jedanput  ili  dvaput je  pomenuo  svoja  putovanja  na
     Istok. Zanimalo me je gde je sve bio, ali nikako nisam mogao
     tačno da utvrdim.
         Što se tiče njegovog rada u Moskvi, G. je rekao da postoje
     dve grupe koje nisu u međusobnoj  vezi i koje se bave različitim
     poslovima,  »u skladu sa svojim pripremama i svojim moćima,«
     kako je on izrazio. Svaki član je plaćao hiljadu rubalja godišnje
     za  mogućnost  rada  sa  njim,  dok  bi  u  isto  vreme nastavljali  sa
     svojim uobičajenim životnim  aktivnostima.
         Primetio  sam  da je  hiljadu  rubalja  možda  malo prevelika
     suma za mnoge ljude koji  nemaju privatnih sredstava.
         G. je odgovorio da ne postoji nikakav drugačiji mogući spo­
     razum, jer zbog prirode posla ne može da ima mnogo učenika.
     Istovremeno, nije želeo i NIJE TREBALO — ovo je naglasio —
     da troši sopstveni novac na organizaciju rada.  Njegov rad nije i
     ne može biti dobrovoljne prirode,  a njegovi učenici  moraju  sa­
     mi pronaći  sredstva da bi se iznajmili apartmani u kojima će se
     sastajati,  za eksperimente koje će  vršiti  itd.  Osim  toga,  dodao
    je, promatranje pokazuje — ko je slab u životu, pokazuje slabost
     i u radu.
        -  Postoji nekoliko aspekata koje pruža ova ideja,  rekao je
     G. Rad svake osobe uključuje troškove, putovanja, itd. Ako mu
    je život  tako loše organizovan da bi hiljadu rubalja bilo previše
     da plati, bolje je da uopšte ne počinje sa ovim radom. Pretposta­
     vimo da u roku od godinu dana njegov rad zahteva da otputuje
     u Kairo ili  neko drugo mesto.  On  mora  imati  sredstava da  to
     učini. Postavljajući take zahteve vidimo da li je osoba sposob­
     na da radi sa nama ili ne.
         Osim toga,  nastavio je G.,  ja  imam  tako malo  slobod­
     nog vremena koje bih žrtvovao za druge,  kada ne bih bio sigu­
     ran da će im to činiti dobro. Vreme mi je veoma dragoceno, jer
     mi je potrebno za sopstveni rad i ne mogu, niti želim, da ga pro­
     vodim neefikasno. Postoji i druga strana ovog problema, rekao
    je G. — Ljudi ne vrednuju ništa za šta nisu platili.
   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29