Page 21 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

U stanu se nalazilo nekoliko učenika G.: tri ili četiri mlada
čoveka i dve dame koje su izgledale kao učiteljice. Bivao sam
ranije u takvim stanovima. Čak je i nedostatak nameštaja
potvrđivao moju ideju, jer se opštinskim učiteljima nije dodel-
jivao nameštaj. Sa ovakvim mislima bilo je teško gledati u G.
Zašto mi je govorio o ogromnim troškovima vezanim za stan?
Pre svega stan nije njegov, drugo, nije plaćao stanarinu i treće,
nije mogao da košta više od deset funti mesečno. Bilo je nečeg
tako čudnog u toj prevari da sam tada mislio kako mora posto­
jati neko značenje. Teško mi je da ponovim početak razgovora
sa učenicima G. Neke od stvari koje sam čuo iznenadile su me.
Pokušao sam da otkrijem u čemu se sastoji njihov rad, međutim
nisu mi davali direktne odgovore, insistirajući, u nekim slučaje­
vima, na čudnoj i za mene neinteligentnoj terminologiji.
Insistirali su na tome da se čita početak priče koju je napi­
sao jedan od G. učenika koji trenutno nije bio u Moskvi.
Prirodno, složio sam se; i jedan od njih poče glasno da čita.
Autor je opisao svoj susret i poznanstvo sa G. Pažnju mi je pri­
vukla činjenica da je priča počinjala tako što je autor naišao na
istu noticu o baletu »Borba Mađioničara«, koju sam i ja zimus
video u GLASU MOSKVE. Dalje — što me je veoma zadovo­
ljilo, jer sam to i očekivao — pri prvom susretu autor je imao
osećaj da ga G. stavlja na dlan svoje ruke, odmerava i vraća na­
zad. Priča se zvala »Nagoveštaji Istine« i očigledno je bila napi­
sana od strane čoveka bez literarnog iskustva. Uprkos tome,
proizvela je utisak, jer je sadržavala nagoveštaje sistema u kome
sam osećao nešto veoma interesantno, iako to nešto nisam mo­
gao imenovati ili oblikovati, kao i neke veoma čudne i neočeki­
vane ideje o umetnosti koje su izazvale veoma jak odjek u meni.
Kasnije sam saznao da je autor priče izmišljena ličnost i da
su je započela dva prisutna učenika G., želeći da iznesu njegove
ideje u literarnoj formi. Još kasnije sam saznao da je sama ideja
za priču došla od G.
Čitanje prvog poglavlja je u tom trenutku bilo zaustavlje­
no. G. je sve vreme pažljivo slušao. Sedeo je na sofi sa jednom
nogom podvijenom ispod sebe, pijući crnu kafu, pušeći i povre­
meno pogledavajući prema meni. Svideli su mi se njegovi po­
kreti koji su odavali izvesnu sigurnost u sebe i dostojanstvo; čak