Page 238 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

slučajeva u kojima su se dogodile slučajne veze sa višim centrom
mišljenja čovek se onesvešcuje. Um odbija da se preda poplavi
misli, emocija, slika i ideja koje se najednom javljaju u njemu.
I umesto jasne misli, jasne emocije, dobija se suprotan rezultat,
potpuna praznina, stanje nesvesnosti. Sećanje se zadržava samo
u prvom trenutku kada je poplava navalila na um i u poslednjem
trenutku kada je poplava oslabila i svest se vratila. Međutim, i
ti trenuci su tako puni neobičnih senki i boja da ne postoji ništa
što bi se moglo porediti sa tim a da pripada običnim osetima živo­
ta. To je obično sve što ostaje iz takozvanog 'mističnog' isku­
stva i iskustva ekstaze, koje predstavlja privremenu vezu sa višim
centrom. Međutim retko se događa da um koji je već priprem­
ljen, uspe da obuhvati i seti se nečega od onog što je osetio i ra-
zumeo u trenutku ekstaze. Čak i u tim slučajevima, centri
mišljenja, kretanja i emocija se sećaju i prenose sve na njihov
način, prevode, nove i prethodno nedoživljene osete, na jezik
uobičajenih svakodnevnih oseta, prenose u trodimenzionalne
oblike stvari koje su potpuno izvan granica merenja ovog sveta;
na taj način, naravno, oni potpuno izvrću svaki trag onome što
je ostalo u sećanju od tih neobičnih iskustava. Naši obični cen­
tri, u prenošenju utisaka viših centara, mogu se porediti sa sle-
pim čovekom koji govori o bojama, ili gluvim koji govori o
muzici.
— Da bi se postigla tačna i postojana veza između nižih i
viših centara, potrebno je regulisati i ubrzati rad nižih centara.
— Štaviše, kao što je već ranije pomenuto, niži centri rade
na pogrešan način, jer veoma često, umesto da vrše sopstvene
pravilne funkcije oni preuzimaju rad drugih centara. To prilično
usporava opšti rad mašine i otežava brži rad. Stoga, da bi se re-
gulisao i ubrzao rad nižih centara, primarno je osloboditi svaki
centar od neprirodnog rada, dovesti ga nazad na sopstveni rad
koji on čini mnogo bolje od bilo kog drugog centra.
— Velika količina energije se troši na rad koji je sasvim ne­
potreban i štetan u svakom smislu, kao što je delanje neprijatnih
emocija, izražavanje neprijatnih oseta, zabrinutost, nemir, užur­
banost i veliki broj automatskih radnji koje su potpuno beskori­
sne. Može se pronaći koliko god hoćete primera beskorisnih
aktivnosti. Pre svega, postoji stalan protok misli kroz naš um,