Page 157 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 157
te, sa izuzetkom intervala mi—fa i si—do, koji imaju samo je
dan polu-ton i u kome se smatra da je jedan polu-ton izostavljen.
Na ovaj način se postiže DVADESET nota, od kojih je
osam osnovno:
do, re, mi, fa, sol, la, si, do
i dvanaest među-tonova: dva između svake sledeće dve no
te:
do—re
re—mi
fa—sol
sol—la
la—si
i jedan između svake sledeće dve note:
mi—fa
si—do
Međutim u praksi, to jest u muzici, umesto dvanaest po
lu-tonova uzimaju se samo pet, a to znači po jedan polu-ton iz
među:
do—re
re—mi
fa—sol
sol—la
la—si
Između mi i fa i između si i do, polu-ton se uopšte ne uzi
ma.
Na taj način struktura muzičke sedmo-tonske skale daje
šemu kosmičkog zakona 'intervala', ili odsutnih polu-tonova. I
zato kada se govori o oktavama u 'kosmičkom' ili 'mehaničkom'
smislu, samo intervali između mi-fa i si-do se nazivaju 'interva
lima'.