Page 154 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 154
slabija. Sila impulsa deluje a da ne menja svoju prirodu i vibra
cije se razvijaju pravilno samo izvesno vreme koje je određeno
prirodom impulsa, materije, uslova i tako dalje. Ali u određenom
trenutku dešava se vrsta promene u njoj, i vibracije, da tako
kažemo, prestaju da je slušaju, za kratak period usporavaju i do
određenog stupnja menjaju svoju prirodu ili pravac; na primer,
vibracije u usponu, u određenom trenutku usporavaju, a vibra
cije u padu počinju sporije da padaju. Nakon tog privremenog
usporavanja, i jedne i druge, nastavljaju da se kanališu i određeni
period su u usponu ili padu, ujednačeno, opet do određenog tre
nutka, kada nastupa provera u njihovom razvoju. U vezi sa ovim
značajno je da periodi ujednačenog rada trenutka nisu jednaki i
da trenuci usporavanja vibracija nisu jednaki. Jedan period je
kraći, drugi duži.
Da bi se ovi trenuci usporavanja odredili, ili bolje rečeno,
provere uspona i pada vibracija, linija razvoja vibracija deli se
na periode koji odgovaraju DUPLIRANJU ili SMANJENJU
NA POLA broja vibracija u datom prostoru vremena.
Zamislimo liniju vibracija koje se uvećavaju. Uzmimo ih
u trenutku kada vibriraju pri skali od hiljadu u sekundi. Posle
određenog vremena broj vibracija se udvostručuje, znači dostiže
dve hiljade.
1000 2000
|----------------------------------------------|
Sl. 7
Pronađeno je i utvrđeno da se u ovom intervalu vibracija,
između datog broja vibracija i broja dva puta većeg, nalaze dva
mesta u kojima se dešava USPORAVANJE U POVEĆANJU
VIBRACIJA. Jedno je na početku ali ne na samom početku. Dru
go mesto je pred sam kraj.
Otprilike:
1000 2000
|--------------|-------------------------|------|
Sl. 8