Page 14 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

goditi u svetu »očiglednih apsurdnosti«. * Rekao sam tada samom
sebi da se na rat može gledati kao na jednu od onih situacija opšte
katastrofe života, usred koje moraš da živiš i radiš, tragaš za od­
govorima i sumnjama. RAT, veliki evropski rat, mogućnost u
koju nisam želeo da verujem i realnost koju nisam hteo da pre-
poznam, postao je činjenica. BILI SMO U NJEMU i shvatio sam
da se mora uzeti kao veliko MEMENTO MORI, pokazujući da
je potrebno požuriti i da je bilo nemoguće verovati u »život« ko­
ji nije vodio nikuda.
Mene lično rat nije mogao dodirnuti, u svakom slučaju sve
do konačne katastrofe koja mi se činila neizbežnom za Rusiju,
možda za celu Evropu, ali se još uvek nije dogodila. U to vre-
me, nadolazeća katastrofa se naravno činila kao nešto privreme­
no i još uvek niko nije shvatio svu razjedinjenost i destrukciju u
kojoj je trebalo da živimo u budućnosti.
Sakupivši utiske sa Istoka, naročito iz Indije, morao sam
priznati da je, po mom povratku, problem izgledao čak teži i
zamršeniji, nego pre polaska. Indija i Istok, ne samo da nisu iz­
gubili svoj sjaj čudesnog, nego naprotiv, taj sjaj je dobio nove
prelive. Jasno sam video da se tamo može pronaći nešto što je
odavno prestalo da postoji u Evropi i stoga sam smatrao da je
pravac kojim sam pošao, istinski. Ali sam istovremeno bio
ubeđen da je tajna bolje i dublje skrivena nego što sam ranije mo­
gao pretpostaviti.
Kada sam krenuo, već sam znao da ću tražiti ŠKOLU ili
ŠKOLE. Pre mnogo vremena sam došao do toga. Shvatio sam
da su individualni napori nedovoljni i da je potrebno doći u do­
dir sa stvarnim i živućim mislima koje sigurno negde postoje,
ali smo izgubili dodir sa njima.
* To se odnosi na malu knjigu koju sam imao kao dete. Knjiga se zvala
OČIGLEDNE APSURDNOSTI, i pripadala je Stupinovoj »Maloj bi­
blioteci«, sastojeći se od slika kao što su: čovek koji nosi kuću na
leđima, kola sa četvrtastim točkovima i slično. U to vreme, ova knji­
ga me je očarala, jer je u njoj bilo mnogo slika za koje nisam razumeo
zašto bi bile apsurdne. Izgledale su kao obične stvari u životu. Kasni­
je sam počeo da razmišljam da je knjiga sadržavala slike iz stvarnog
života, jer kako sam rastao sve sam više bivao ubeđen da se život sa­
stojao iz »očiglednih apsurdnosti«. Kasnija iskustva su samo učvrstila
ovo ubedenje.