Page 36 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 36
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU 35
ma terija koje razlažu tako da hranljivi sas - korenje. One su u harmoniji s biljkom, po -
tojci postanu dostupni biljkama. Njiho ve ma žući joj da apsorbuje vodu i hranljive
ak tivnosti utiču i na strukturu zemljišta. sa s tojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Po vr -
Neki organizmi koji žive u zemlji mogu šina gljiva je mnogo veća nego površina
da budu štetočine ili uzročnici bolesti - ali ko rena, tako da one efikasno proširuju po -
većina nije štetna, čak je i korisna. Kao i u d ručje preko koga se biljka hrani. Mi ko riz -
životnoj sredini iznad zemljišta, što je za - ne gljive su krhke i veoma osetljive na fun-
jednica organizama raznovrsnija i aktivni- gicide. Više im od govara zemljište koje se
ja, manje je verovatno da će neka vrsta da ne obrađuje često, a naročito dobro us pe -
se otme kontroli. Problemi će se ređe poja- vaju u baštama „bez obrade”, kao i u baš -
viti u zemljištu dobre strukture, bogatom ta ma s velikim udelom organskog zemljiš -
or ganskim materijama, koje podstiče raz- ta.
novrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu.
Gliste su najupadljivije i najpoznatije ži - Organske materije
vo tinje koje žive u zem ji. Kad se zemljište Izraz „organske materije” koristi se za
l
obrađuje, mogu da budu iskopane na po - opis mrtvih ili raspadajućih ostataka živih
vr šinu. One pomažu u preradi organskih bića (biljaka i životinja) i đubriva. One su
materija tako što ih odvlače u dublje sloje- ključni deo zemljišta koji obezbeđuje hra -
ve pre nego što ih pojedu. Tuneli koje ko - nu za živa bića koja postoje u, i na njemu,
paju služe za provetravanje zemljišta i bolji posebno za biljke kojima su glavni izvor
odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih azota. Bez organskih materija zemlja bi bi -
sastojaka, a pomažu i u formiranju grudvi- la samo sterilna prašina od stena. Orga niz -
ca zemlje. mi koji žive u zemlji i prirodna oksidacija
stalno razlažu organske materije. One se
korisni mikroorganizmi obnavljaju u prirodnom ciklusu života i
U zemlji žive mnogi mikroskopski orga - smr ti. Konačan proizvod razlaganja organ-
niz mi. Uprkos sićuš nosti, oni vrše funkcije skih materija je humus. On je dragoceni
od životnog značaja za zdravlje zemljišta. re zervoar vode i hranljivih sastojaka, a
U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane pomaže i formiranje stabilnih grudvica
l
azo tom iz vazduha i korisne mikorizne glji- zem je. Ukratko, organske materije:
ve. - hrane živa bića u zemlji;
Bakterije koje vezuju azot imaju simbiot- - podstiču raznovrsnost flore i faune u
ski odnos s biljkama i žive u kvržicama na zemlji;
korenju. Mikorizne gljive žive zakačene za
neki vidljivi stanovnici podzemlja
Gliste, puževi, stonoge i grinje, šumski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Većina organiza -
ma koji žive u zemlji nevidljivi su golim okom. U sićušne oblike života ubrajaju se valj-
kasti crvi i gljive koje ih love i jedu.
grudvice zemlje
Razne vrste mineralnih čestica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane
grudvice velike po nekoliko milimetara u prečniku. Mreža pora između njih, koja zadr-
žava vodu i vazduh, čini prostor u kom raste korenje i borave životinje i mikroorganiz-
mi. Kad zemljište ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdrže
kišu i obrađivanje. Kad je struktura loša, one se brzo raspadaju. Najočigledniji primer je
tvrda kora ili pokorica, koja nas taje na površini kad se zemljište slabog kvaliteta isuši.