Page 36 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 36

ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU                                              35


             ma terija koje razlažu tako da hranljivi sas -  korenje. One su u harmoniji s biljkom, po -
             tojci  postanu  dostupni  biljkama.  Njiho ve  ma žući  joj  da  apsorbuje  vodu  i  hranljive

             ak tivnosti utiču i na strukturu zemljišta.  sa s tojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Po vr -
              Neki organizmi koji žive u zemlji mogu  šina  gljiva  je  mnogo  veća  nego  površina
             da budu štetočine ili uzročnici bolesti - ali  ko rena, tako da one efikasno proširuju po -
             većina nije štetna, čak je i korisna. Kao i u  d ručje preko koga se biljka hrani. Mi ko riz -
             životnoj sredini iznad zemljišta, što je za -  ne gljive su krhke i veoma osetljive na fun-
             jednica organizama raznovrsnija i aktivni-  gicide. Više im od govara zemljište koje se
             ja, manje je verovatno da će neka vrsta da  ne obrađuje često, a naročito dobro us pe -
             se otme kontroli. Problemi će se ređe poja-  vaju u baštama „bez obrade”, kao i u baš -
             viti u zemljištu dobre strukture, bogatom  ta ma s velikim udelom organskog zemljiš -
             or ganskim materijama, koje podstiče raz-  ta.
             novrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu.
              Gliste su najupadljivije i najpoznatije ži -  Organske materije
             vo tinje koje žive u zem ji. Kad se zemljište  Izraz  „organske  materije”  koristi  se  za
                                l
             obrađuje, mogu da budu iskopane na po -  opis mrtvih ili raspadajućih ostataka živih
             vr šinu.  One  pomažu  u  preradi  organskih  bića (biljaka i životinja) i đubriva. One su
             materija tako što ih odvlače u dublje sloje-  ključni deo zemljišta koji obezbeđuje hra -
             ve pre nego što ih pojedu. Tuneli koje ko -  nu za živa bića koja postoje u, i na njemu,
             paju služe za provetravanje zemljišta i bolji  posebno  za  biljke  kojima  su  glavni  izvor
             odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih  azota. Bez organskih materija zemlja bi bi -
             sastojaka, a pomažu i u formiranju grudvi-  la samo sterilna prašina od stena. Orga niz -
             ca zemlje.                           mi koji žive u zemlji i prirodna oksidacija
                                                  stalno razlažu organske materije. One se
              korisni mikroorganizmi              obnavljaju  u  prirodnom  ciklusu  života  i
              U zemlji žive mnogi mikroskopski orga -  smr ti. Konačan proizvod razlaganja organ-
             niz mi. Uprkos sićuš nosti, oni vrše funkcije  skih  materija  je  humus.  On  je  dragoceni
             od životnog značaja za zdravlje zemljišta.  re zervoar  vode  i  hranljivih  sastojaka,  a
             U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane  pomaže  i  formiranje  stabilnih  grudvica
                                                      l
             azo tom iz vazduha i korisne mikorizne glji-  zem je. Ukratko, organske materije:
             ve.                                    - hrane živa bića u zemlji;
              Bakterije koje vezuju azot imaju simbiot-  -  podstiču  raznovrsnost  flore  i  faune  u
             ski odnos s biljkama i žive u kvržicama na  zemlji;
             korenju. Mikorizne gljive žive zakačene za


                                 neki vidljivi stanovnici podzemlja
              Gliste, puževi, stonoge i grinje, šumski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Većina organiza -
              ma koji žive u zemlji nevidljivi su golim okom. U sićušne oblike života ubrajaju se valj-
              kasti crvi i gljive koje ih love i jedu.

                                         grudvice zemlje
              Razne vrste mineralnih čestica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane
              grudvice velike po nekoliko milimetara u prečniku. Mreža pora između njih, koja zadr-
              žava vodu i vazduh, čini prostor u kom raste korenje i borave životinje i mikroorganiz-
              mi. Kad zemljište ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdrže
              kišu i obrađivanje. Kad je struktura loša, one se brzo raspadaju. Najočigledniji primer je
              tvrda kora ili pokorica, koja nas taje na površini kad se zemljište slabog kvaliteta isuši.
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41