Page 97 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 97

Vladimir Pištalo

         Bozen se oženio kasno i obožavao svoje dvoje dece. Rezao je hranu u
     tanjiru svog četvorogodišnjeg Pjera i nikad nije bio srećniji nego kad bi
     mu se osmomesečna beba ručicama hvatala za usta:
         -  Pogledaj je -  Bozen se usjajenim očicama upijao u Teslu.
         Nedosledni Bozen je u prisustvu svoje žene podsećao gosta kako je
     Robespjer predložio da se deca uzmu od roditelja kad im je sedam-osam
     godina i da se vaspitavaju zajedno kako bi im se ulila otvorenost za nove
     ideje. Govorio je, uz osmeh, o Sen-Simonovom predlogu „prava na sek-
     sualni minimum”.
         Jeli su alzaški fondu i anđeli su, kroz ukus gevurctraminera, škakljali
     njihove jezike. Gospođa Bozen je izjavila da nema ukusa koji nije skriven
     u nekom siru.
         -  Velike reči -  rekao je Tesla.
         Gospođa  Bozen  je  odgovorila  drugom  larošfukoovskom  maksi-
     mom:
         -  Kad poželite da sklopite oči pri jelu, kad se čudite i uzdišete -  to je
     velika kuhinja. Sve ostalo je ništa.
         Gospođa Žana Bozen bila je sjajna od svoje lepote i nedavnog mate-
     rinstva. Njoj se dopala mekoćaTeslinih očiju.
         -  Vi se ne ženite, gospodine -  oslovila ga je koketno, materinski. -
     Šta radite?
         -  Radim -  odgovorio je Tesla dobroćudno.
         Zatim je žovijalno razmahnuo rukama:
         -  Ne gubim vreme.
         Žana je odmahnula rukom:
         -  Svako je vreme izgubljeno bez Ijubavi.
         Jednog dana, Bozen je pozvao Teslu na stranu i rekao mu da je 1870,
     kad su došle nemačke trupe, zakopao zamašnu zalihu „sent estefa” iz vre-
     mena kad je Nikolin deda bio Napoleonov vojnik.
         -  Nedavno sam ih otkopao -  zaključio je Bozen. -  Nema nikoga sa
     kim bih voleo više da ih popijem od vas.
         Nikola ga je zamolio da pozove i Sigetija.
         -  U redu -  rekao je Bozen.
         Tesla je prvo zapretio Sigetiju da se drži dalje od gospođe Bozen. U
     više  nego  crkvenoj  atmosferi okupili su se oko  stola.  Domaćin je  uneo
     flašu, držeći je pažljivo kao bebu. Zatim ju je otvorio i u tišini nasuo. Pri-
     neli su čaše usnama. Tesla se prvi pribrao i izjavio tronuto:

     100
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102