Page 94 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 94
Tesla, portret među maskama
Iz ljubavi, Nikola nije obraćao pažnju na svoju skromnu sobu u
kvartu Sen Marso, „predgrađu mučenika”, koje je upamtilo komunu.
Udovica Žuber, kod koje je stanovao, svakog prvog bi mu otrgla pare za
kiriju iz ruke. Iako joj je Tesla davao novac za sapun, ona bi sapun uvek
sakrila i čekala da on kupi novi. U stanu pored Žuberove stanovao je par
neizvesnog bračnog statusa. Otud se uveče čuo tragični glas muškarca:
„Više me ne voliš ko što si me volela!” Preko puta je živela sivolika starica
sa šlogiranim mužem, koga je vodila u puževske šetnje.
- Dobar dan, gospodine Tesla - uvek bi pozdravila prva starica.
- Dobar dan, gospođo Maskar.
Vremenom, Tesla se upoznao sa susedom koji je vikao „Više me ne
voliš”. Njegovo prezime je bilo Labas. Zvao se Gaston i bio je biolog. Je-
dnom, kad su se na stepenicama zapričali, biolog je predložio Tesli:
- Zašto ne dođete kod mene na institut da bacite pogled kroz mi-
kroskop?
Tesla je došao. Tesla je pogledao. I provalija se otvorila pod Parizom.
U os'vetljenom krugu ugledao je hobsovski svet nevidljivih bića. Ta stvo-
renja su bila dlakava. Ta stvorenja su čerečila druga stvorenja.
- Oni se proždiru! - uzviknuo je užasnuto Tesla i trgnuo glavu od
sočiva.
Nakon pogleđa u ambis mikrokosmosa, kupio je pet sapuna i prao
ruke čim se vrati iz grada. Najradije ne bi ni izlazio - samo kad napolju ne
bi bilo tako zanimljivo! Na bulevaru Sen Marsel svirala je harmonika - si-
rotinjske orgulje. Činilo mu se da je harmonikaš iz komšiluka brat bliza-
nac harmonikaša koga je viđao u Gracu. Nešto dalje, dežurao je drugi
ulični zabavljač sa tužnim verglom i veselim majmunom. Gutač vatre do
njega ličio je na aždaju. Još dalje, mađioničar je presipao vodu iz rukava u
džep. Prosjaku bi opao list doplesao u šešir. On bi ga izbacio i nasmejao se
krezubim ustima.
Tesla je bio gladan: tih bulevara, glasova čuvenih sopranistkinja,
knjiga. Želeo je da zna više o istraživanjima francuskih elektrotehničara.
A kad bi dobio platu, postajao je Luj XIV. Sa svežnjem novčanica u
džepu, smesta bi otišao u kafe „Ongle”, gde je glavni kelner ličio na pred-
sednika vlade. Preko osam predjela peo se do vrhunca gozbe - zeca u sosu
od limuna. Najposle bi kašičicom pojeo sleđeni šampanjac, koji raste-
rećuje stomak. Ostatakmeseca jeo je u gostioni „Dvabrata”, gde se hrane
97