Page 57 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

- Možda bismo jednom mogli da doručkujemo zajedno „Kod Alek-
sandra”?
- Odlično! - prihvatio je Tesla i predložio: - Sutra u devet?
Sigeti je bio siguran da njegov večito zaposleni drug iz kiase neće pri-
hvatiti poziv. Kada je ovaj neočekivano prihvatio, Sigetiju se oteo uzvik:
- Ne, pa čekaj...
- Šta? - upitao je čudak.
Sigeti je izvadio džepni sat. Kazaljke su se pojahale na rimskom
broju I.
- Već je uveliko ponedeljak - obavestio je on kolegu. - Koliko vi
uopšte spavate?
Tesline oči su imale boju divljeg kestena koji je tek iskliznuo iz ljus-
ke. Te neobične oči su zaiskrile i on je odgovorio:
- Ja spavam četiri sata na svaka dvadeset i četiri.
Spavalica Sigeti je opsovao u sebi.
- U redu - uzdahnuo je. - Naći ćemo se u devet „Kod Aleksandra”.
Obojica su pošla kućama. Sigeti je otišao da još neko vreme lebdi od
sreće zbog Urlikinih zagrljaja a zatim da spava. Tesla je otišao da radi još
dobar deo noći. Konačno, i on je ugasio svetlo. Noć je tekla i Ijuđi su hrka-
li pod visokim krovovima. Nebo boje indiga je izbledelo. Ružoprsta zora
đotakla je krovove. Sunce je počelo da budi svet. Probudila se carevina
Austro-Ugarska i u njoj grad Grac. U Gracu su se probudila dva studenta,
Antal Sigeti i Nikola Tesla, obukli se i, prema dogovoru, pošli da se nađu
u kafeteriji „Kod Aleksanđra”.
- O, izvolite! Izvolite! - obratio se vlasnik pansiona prvim jutarnjim
mušterijama. Velika Elza i mala Elza smešile su se iznad istovetnih kragni
i kecelja. Velika Elza je u četrdesetoj bila privlačnija od kćerke. Njene oči
su se zadržale na Sigetijevim trenutak duže nego što je bilo nužno. Antal
Sigeti i Nikola Tesla odabrali su sto do prozora, obasjan suncem i zastrt
kariranim stolnjakom. Mala Elza, prćasta kao slepi miš, bila je nasmejana
i brza. Na stolu su se za tili čas stvorile šoljice kafe u gnezdašcima od čip-
ke. U srebrnoj činiji svile su se orošene kuglice putera. Zemičke u korpi
bile su zastrte krpom da se ne hlađe. Sunce koje je grejalo Sigetijev obraz
padalo je na staklence džema od kajsija na stolu. Atmosfera je nekako od
početka bila prijatna. Razgovor je potekao neusiljeno i za pola sata mla-
dići su bili na ,,ti” i zvali jedan drugoga „Antale” i „Nikola”. Nerasanjeni
Antal je sa čuđenjem gledao besprekornog Nikolu. Nikolina kosa bila je

60