Page 37 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

Da, Karlovac je bio vodeni grad. Kroz tetkin prozor Nikola je zurio u
sedmodnevne kiše.
- Valjda će prestati padati - nagađao je.
- Nema više gdje stati - odgovarala je tetka.
Posle povodnja, pacovi bi navalili u podrum.
- Pojeli su sve - dotrčala bi kuvarica Mara, gazeći na pete. - Čak i vi-
jence ljutih paprika.
Lički vučić je nazivao ravnicu „pacovskom zemljom”. Izvežbao se
da ubija oljućene pacove iz praćke. Pacolovac je tužnim očima merio se-
dmodnevne kiše i žalio za Likom. Tamo je varicu i zimsku suvu ovčetinu
s kupusom u proleće smenjivala jagnjetina s krupno sečenim krompi-
rom. Nedostajala mu je peka, zasuta žarom. Nedostajali su mu lički okru-
gli hleb i okrugli sir. Nedostajao mu je tvrdoglavi vetar i ličke kape kao
bulke na livadama.
Nedostajale su mu i sestre, Marica, Milka i Angelina.
- Zar ti nije dobro u Karlovcu? - pitale su sestre u pismima.
- Ma dobro mi je - odgovarao je Nikola.
U Karlovcu je učio jezike i, kroz razgovore s Brankovićem, vežbao
istoriju.
- Molim te, pogledaj ovo - pružao je teča Nikoli knjige o Benvenutu
Čeliniju, Lorencu il Manjifiku, prinčevima, papama, kondotijerima, Sik-
stinskoj kapeli i nesavršenoj nozi Davidovoj. Tečine suptilne sugestije os-
tale su bez rezultata. Posle trogodišnjeg posta u njegovoj kući, Nikola je
zauvek asocirao umetnost sa glađu.
Svojevremeno, u Beču, major se sprijateljio sa antikvarom Jehudom
Altarcom. Rezultat njihovog cenkanja bila je Brankovićeva mala ume-
tnička kolekcija. Major je pokazivao Nikoli češki kristal i nemačke
broševe sa slikom ljudskog oka. Slike iz Brankovićeve zbirke bile su meta-
fore prolaznosti, takozvane „taštine”. One su predstavljale dvojnu ,,oso-
bu” (u neđostatku boljeg izraza) čija se leva polovina lica smejala
breskvastim osmehom mladosti dok se sa desne strane kezila lobanja. Te
slike su samo potvrdile Nikoline sumnje da je umetnost maska za glado-
vanje koje vodi u smrt.

40