Page 35 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
- Da vam pričam šta sam sanj’o. Mi pošli u šetnju a iz zemlje izašli
zmajevi... A šta je to jazavac?
- Životinja - objasnio je otac. - Sa zubima ovakvim.
- Veća od kokoši?
- Ma kakva kokoš!
U nastojanju da pripitome pejzaž, Nikola i Mojo su prionuli uz
prozor:
- Vidi malu kuću.
- Tu živi čuvar pruge - odgovorio je Mojo.
Kućica čuvara pruge, konj vezan za ogradu i kokoši u dvorištu brzo
su proleteli i smenili su ih drugi prizori.
- Ala je ova zemlja maglovita.
- Vidi dvorac.
Ljudi su izlazili na stanicama.
- Ima mjesta. Moramo jedni drugima pomoći. Moramo - mrmljala
je žena u hodniku.
Muškatle su se njihale ispred staničnih zgrađa. Pregledač vagona je
zvonkim čekićem prebrojavao točkove. Uniformisani železničari su diza-
li znak za polazak. Zvižđuk je cepao mišju boju popodneva. Ulazak u
tunel i izlazak iz njega bili su kao dečja igra „sađ ga vidiš, sad ga ne vidiš”.
Lokomotiva je huktala kao džinovska gugutka. Rep iskri je vijugao
za vozom u prvom sumraku.
Nikola se osetio nemoćnim, zureći u ncrazgovetnu budućnost,
sličnu ništavilu.
- Nema više brda - rekao je on tužno.
Prvi put su videli ravnicu i kuće raskošnije nego one na kojc su navi-
kli u Lici.
- Što zemlja više liči na govna, to su Ijudi bogatiji - zaključio je
Mojo.

38