Page 315 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

96.

Daleki ritmovi

Čovek jezbirka spoljašnjih uticaja. Zelja je želja drugih.
Čovek ništa ne postaje jer ništa nije.
Mark Tven

Posle propasti životnog projekta Vardenklif Nikola Tesla se branio
toplotom koja je izbijala iz njegovog stomaka, iz njegovog bića, iz njego-
vog srca, iz njegovih čakri, iz zlatnog klupčeta koje se odmotavalo pred
njim i pokazivalo mu put,
- Vama niko nije potreban - tako neljudskom stvorenju kao što ste
vi - grdila ga je Katarina Džonson.
- Upamti da sam te upozorio - govorili su mu ljudi.
- Kada je loše, onda začuješ muziku samo za sebe - šaptao je on.
Suočen sa mogućnošću poraza, tvorac automatona je po prvi put
počeo da misli o drevnom pitanju siobodne voije. Istinu o porazu, koja za
njega nije bila istina, krio je čak i od sebe tim filozofskim spekulacijama.
Budisti veruju da nema duše i da je svet smena trenutnih bljeskova.
U nepostojećoj duši filozofa Nikole Tesle, stvari su se razjasnile: Iz
jednog centralnog izvora koji je Aristotel nazivao Entelehijom, ljudi su
dobijali ne samo energiju već i misli koje su zvonile u njihovoj glavi kao
tramvaj u stanici.
Njegov otac se svađao sa sobom iza vrata u više glasova.
Vajt je bio opsednut svetim mestima na telu žene.
Dolazak Daneta u njegov san ođređivala su udaljena pulsiranja.
Sve individualnosti su bile iznajmljene kao maske za karneval.
Ljudi su vibrirali u međuvibriranjima sveta.
Tuge!
Strasti!
Zaljubljenosti!
Sve to su u glave i srca donosili daleki, daleki oscilativni ritmovi.

321