Page 314 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
Nameštaj je bio od leda. Sobe su bile od leda. Lusteri su bili od leda.
Umnogostručenim tihim cilikom Ledena palata se caklila oko njih.
Dvoranin Ledenica ih je upozoravao:
- Otkad se led zapalio i Palata umalo izgorela, pušenje ovde nije do-
zvoljeno.
U nepreglednoj hali hiljađe Sneška Belića su rasturali jedni druge
grudvama.
Odvučeni. Odvučeni.
Voz se zaustavljao.
Mali Nemo je uvek završavao svoje letove umotan u jorgan na podu
pored kreveta.
Tesla je bacao novine.
Presedao je u automobil.
Stizao je u Vardenklif.
Osetio je smirenje u svojoj leđenoj palati.
Pod svojom čeličnom krunom, koja je rđala.
Tu, na mestu hladne vatre, on je bio bezbedan. Tu bi se tiho skinuo
go. Oštre lopatice su mu tamo gde su mu nekad bila krila. Stao bi pod
aparaturu i okrenuo prekidač.
Svetlost je počela da se penje od nožnih prstiju nagore. Svetlost je za-
pljusnula njegove noge, prelila se preko kolena. Poplava unutrašnje sve-
tlosti je...
Oh, oprati se od prljavih drugih...
Taj svetli ciklon je sad zamenjivao unutrašnje bljeskove.
U svetu dolara i centi osećao je ogromnu potrebu za povremenim
zaranjanjem u sveto. Svetli orkan ogromne voltaže prošao bi mu kroz
srce. Čista suština sveta dezinfikovala je prljavštinu tog istog sveta. Je li taj
vihor kojim se dezinfikovao bio isti onaj koji je odnosio Ijude iz njegovog
života?
Teslina sleđena i eruptivna duša se opuštala.
Okupan hladnom vatrom pađao je u letargičan san.

320