Page 281 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Ošamućujuće lepeze atlantske svetlosti su prosijavale kroz oblake,
ranjavale oči, otvarale horizonte.
Talasi su udarali.
Udarali. Udarali. Udarali.
Robert je bio u izvrsnom sivom odelu. Razvezao je mašnu i skinuo
okovratnik. Osetio je vetar na vratu. Zatim je skinuo cipele.
Hodali su po delu plaže, olizanom talasima, sa rukama na leđima.
Hvu-uuuuššš! Hvuuuu-uuuš!
- Mogu li se iz Vardenklifa preneti poruke na Morganovu jahtu
Korser? - nadjačao je Robert talase i Stevanovu ciku.
- Mogu - indifirentno je odgovorio Tesla.
Talasi su se povlačili. Za njima se povlačila mokra senka mora.
Robert je pogledao svog starog prijatelja pogledom ranjenog jelena.
Zamolio je glasom uklete duše:
- Onda to uradi, Luka. Zanemari sve druge pianove i prenesi poru-
ku pre Markonija. To sam ti govorio i to ću reći opet.
Teslino veliko uvo je primalo reči, ali opsesije su određivale šta će
čuti. Kao Sokratu, iični daimon je ponavljao nešto drugo. Moždaje to bi-
la taština i požuda za vetrom? Možda se tvrdoglavost potrebna da se su-
protstavi celom svetu okrenula protiv njega? Ali, to nije bio izbor razuma,
već duboka odluka duše.
Tesla je nadgledao oštre trave na rubu plaže u volšebnom bljesku
sunca.
- Don Kihot je čudovište - shvatio je Robert. - Bilo koja osobina ko-
ja proguta sve druge je demonska. Ostaci njegovog razuma su njegov mo-
gući život...
Šta je to Tesli Džonson govorio? Da se žurba može kombinovati sa
samopoštovanjem... Da su te igre dostojne glave koja će proizvesti naj-
veću spontanu manifestaciju energije na Zemlji...
Visoke trave je milovao vetar.
Stevan ga je uhvatio za ruku. Nos mu se nabrao:
- Jesi li ti sad moj otac?
- Nisam - odbrusio je Tesla.
Već nekoliko godina, Nikola je zapisivao svaki put kad sanja Daneta.
Sa olakšanjem je primetio da po pola godine prođe između zapisa. Nisu
više postojali konkurenti, ni sahranjeni ni realni. Opasni drugi nisu pos-

287