Page 274 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

82.

Kaiš

U šest sati po podne, jednog kišnog utorka u prvoj godini veka, pred
Teslom su izronili dva ćilibarska oka, sto zlatnih pega, frk plave kose...
- Ja sam Stevan Prostran - predstavio se dečak.
Tesli je ličio na Haklberija Fina. Stalno je škiljio, kao prema suncu.
Šešir koji je nosio imao je prorez za uši, jer ga je pre nosio neki konj.
- Stevanov sin - dodao je.
- On je ćekao tri sata - izvinio se portir na recepciji „Valdorf Astori-
je”-
Tesla je intuitivno liznuo dečakovu dušu. Taduša jebila drska. Duša
je bila nestvarna a prisutna kao da ga dodiruje sa hiljadu šapica. Najed-
nom bi bio bljesak pa se smračilo i samo je mali prostor ostao. I bilo je sve
moguće a grickalo ga je nešto... To je bio strah.
Tesla je mahinalno ustuknuo.
Dečak je imao oko trinaest godina.
- Stevanov sin!
Uvek je hteo da zna gde je Stevan koji mu je u najgoroj godini života
rekao „dođi!”, Stevan koji je ujutro donosio topao hleb, Stevan koji je
prvi put video more i poznaoga. Tražio ga je u Homstedu, gde je vazduh
bio kiseo od dima.
- Pričaj mi o ocu - Tesla se primakao sofi i dečak je osetio miris Iju-
bičica.
Dečak je rukavom sakrio nokte. Dečak je pričao, krajem usana, ve-
oma zanimljivo. Jedno vreme Stevan Prostran je radio za čikašku mesnu
industriju. Posle je opet kopao ugalj u Pensiivaniji.
- Kako se živelo? - uskočio je Tesla.
- Ružno bogami.

280