Page 227 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
Na stolu pirog odkupusa, raženi hleb i haringa. Dovoljno je za troje,
a hrani petoro. Malo je, malo, sebični oče. Malo, svadljivi oče!
- Možda j e malo - širio j e otac bespomoćne ruke - ali kad čitam svo-
ju toru, ja zaboravim na sve i naša sirotinjska soba postane palata.
Majka se glasno žalila da je starija deca ne poštuju, jer ne govori en-
gleski. Kao da je engleski nešto komplikovano... U vazduhu su zastajali i
igrali plavi mehuri od sapunice koje je pravila sestra Beka. U grudima de-
vojčice koju smo odabrali za svoju junakinju propinjala se radost, za koju
naizgled nije bilo razloga.
Unutrašnje dvorište je ekstatično smrdelo.
Naša devojčica, po imenu Mirijam, uveče se pokrivala komadom
ćilima.
Po tavanici se širila mrlja od plesni u obliku sasvim zgodnog dibuka.
Misaona devojčica se čudila pred otvorenim vratima života. Hoće li
kad poraste raditi u Vajsovoj fabrici šešira? Da li će se udati? Da li će se
njoj nekad nešto lepo desiti u životu?
Upravo tada, blistavi fijaker je stao pred ulazom. Čovek, tužnog lika,
osvrnuo se oko sebe. Prekrasni konj je zafrktao kao u pričama.
- Hoćeš li da te provozam? - upitao je čovek.
I devojčica je rekla ono što nijedna devojčica ne bi rekla:
- Hoću.
- Kako se zoves?
- Mirijam Ganc.
- Dobro Marija - uzdahnuo je gospodin.
I sve je bilo tako prirodno.
Gospodin se osvrtao. U ušima su mu odzvanjale Vivekanandine re-
či:
- Žalite, deco moja, žalite, siromašne, u neznanju, potlačene...
Sebe je žalio. U ovoj ulici Stevan Prostran mujepružio ruku i rekao:
- Dođi. Đe ima za jednog ima i za dvojicu.
Ovde su, u sobi bez prozora, on i mladi pekar spavali u jednom
krevetu.
Pojeo je vreću soli otkad je došao u Ameriku.
I gde je dospeo?
Sada je, baš kao Đavolov Šegrt, mogao reći:
- Ništa nisam naučio, nego sam zaboravio i ono što sam otprije
znao.

231