Page 211 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 211
Tesla, portret među maskama
- Je l’ možemo da se provozamo čika Nikolinom kočijom? - pitao je
mali manipulant, zaštićen najslađim osmehom.
Bila je to kočija sa točkovima od pune gume, čudo elastičnosti.
Agnesi i Ovenu su stavljali bronzani grejač pod noge i pokrivali ih škot-
skim ćebetom.
Deca su se osećaia odrasla dok ih je kočijas vozio ulicama kojima su
lutala žarka i plava svetla a zatim kroz duboke senke parka.
Klipete-klop!
Agnes bi počela da zavija i mali Oven se plašio da se ona ne pretvori
u vukodlaka.
Dok su se deca vozila kočijom, Robert je pričao Tesli o svojoj Ka-
tarini.
Na svadbi buket je uhvatio novinar.
- Kad je bila trudna ljubio sam je u stomak. Pre nego što sam primio
novorođenu Agnes na ruke, ja nisam znao gde je centar sveta. Kad sam je
uzeo, rekao sam:
- Sad znam.
Novopečeni otac i majka su zajedno ustajali noću da čuju da li Agnes
diše.
- I kako sam je zaprosio - sećao se Robert, šireći oči uvećane cvike-
rom. - Odveo sam je na liticu nad Hadsonom i u spektakularnom pej-
zažu upitao da se uda za mene. Pred samu svadbu se naljutila i bacila
prsten u vatru. - I ja sam morao da ga vadim - golim rukama.
Džonson je prekinuo priču da bi povukao papuču, koju je sa druge
strane, režeći, trzao Ričard Higinson I. Robert se nasmejao zdravim
smehom:
- Onda smo se pomirili. Ja sam je stegao u naručje. Ona je uzda-
hnula:
- Muškarac i žena, zagrljeni, čine tvrđavu u hladnoći svemira.
Robert je zastao i oči su mu odlutale:
- To nikada neću zaboraviti.
Ukratko, između pronalazača i pesnika polako se razvilo jedno od
onih rimskih prijateljstava koja bi pohvalio Seneka. Kad bi Tesla upao u
novčane teškoće, diskretno bi stigao Robertov ček. Pet godina stariji Rob-
ert je postao brat kakvog Nikola nikad nije imao - dobar, a ne udaljen i
bogolik kao Dane.
215