Page 210 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

64.

Cosifann’ Tutte

Mi smo vrlo tupi i vrlo namjeprijatno pored otvorene vatre,
ali dvoje je premalen broj. Za društvojepotrebno bar troje,
naročito kad pada sneg...
Iz pisma Katarine Džonson Nikoli Tesli

Nikola Tesla se osmehivao gledajući upod. Robert Andrevud Džon-
son je podizao nos prema tavanici, tražeći rimu. Sa kamina su, bez razu-
mevanja, gledale fotografije Robertovih roditelja, Nimroda i Katarine.
Otac je imao frizuru iz hiljadu osamsto pedesetih, koja bi se morala na-
zvati budalastom. Majku su smatrali velikom lepoticom, što fotografija
nije potvrđivala.
Dva uzorna stihotvorca su odlučila da prevedu pesme Jovana Jova-
novića Zmaja. Stihotvorac broj Jedan je davao smisao pesmama. Stiho-
tvorac broj Dva ih je pretvarao u elegantne, malo praznjikave stihove.
Mučeći se kako da prevede reč „krkljanac”, Tesla je ustajao i šetao do
japanskog paravana.
- Viđen spolja, srpsld je mali jezik, ali je prostran iznutra- vajkao se
on.
- Ne pomišljaj nikad da napišes rukom ono što uskrsnuvši ne želiš
da vidiš - savetovao ga je Džonson citatom iz 1001 noći.
Robertovlikbio je obeležen sleganjem zrelosti. Njegovrimski nos se
smatrao znakom velike energije. Lepo lice je počelo da poprima dobro-
ćudnost bernardinca. Triput dnevno su razmenjivali poruke po glasnici-
ma. U tim porukama, Robert se konspirativno potpisivao kao „Luka”, po
Luki Filipovom, crnogorskom junaku iz Zmajeve pesme.
Dok su njih dvojica prevodila Zmaja u senci elokventnog sata,
ukrašenog suncima i mesecima, Teslin fijaker je uvek čekao pred kućom.
- T ataaaa, je 1’ možemo nešto da pitamo? - mazno bi otegao Oven.
- Pitajte.

214