Page 165 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 165
Tesla, portret među maskama
Hobotnica sentimentalnosti uzela ga je u vlažni zagrljaj i davila
mnogim krakovima. Zacenio se i obrisao suze prvim što je dohvatio, a to
su bile čiste čarape.
- Antale, Antale - šaptao je.
Nos mu se suzio i upitao se sasvim iskreno:
- Plačem li za mrtvim ili za sobom?
Teslu bi uvek obradovale plave oči i slatkoća Sigetijevog osmeha.
Toliko puta su delili napade neizazvanog smeha i povijali se kao jablani
na vetru.
- Vidiš ja mogu da te nasmejem o bilo čemu, bilo kad - hvalio je za-
cenjeni Sigeti.
Taj bludni Antal je želeo da bude sveštenik. Želeo je da se ljubavnim
rečima obrati svetu, kao sveti Franjo Asiški u čuvenoj pesmi:
Pozdravljam braću Sunce i Mesec.
I sestre Zvezde.
I sestru Smrt.
169
