Page 164 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 164
Vladimir Pištalo
- Kako? - upitao je Tesla.
- Ne znamo još - uzdahnuo je ćelavi doktor.
- Previše kokaina - zacmizdrila je lepa nakaza, ne pomerajući se.
Diskretno je uređeno da se telo iz bordela na Dvadeset devetoj ulici
prenese u bolnicu i da se u izveštaju kao mesto smrti pomene stan.
Sumnjalo se i na ubistvo.
Tesla je nervozno čekao na rezultat.
- Prskanje aneurizme - objasnio je doktor posle autposije. - Ništa se
nije moglo uraditi. Bolje da nije znao.
- Da li je sumnjao? - upitao je Tesla, sećajući se prijateljevih raspo-
loženja.
- Ne - prasnuo je doktor. A onda se predomislio: - Ima više stvari
između zemlje i neba nego što možemo znati.
U Budimpešti Sigeti je Teslu naterao da živi. On nije umeo naterati
njega. Otišao je u stan umrlog da spakuje stvari i pošalje ih porodici.
Šištao je kao zmija i naduvavao obraze. Sigetijeve cipele su stajale na jas-
tuku. Nož i komad kobasice su ostavljeni na ispeglanim gaćama. Tesla je
zviznuo jer nikad nije video neuredniju sobu. Nad krevetom je visila lito-
grafija rumenog franjevca koji pruža zapaljeno srce Mariji. Pored kreveta
je ležao Dostojevski u nemačkom prevodu i raskupusane Ispovesti svetog
Avgustina.
U ovoj sobi, Antal se budio uvezan u znojne čaršave. Ovde je mamu-
ran pokušavao da šutne moljca. Ovde je bosim nogama osećao hladnoću
sitninc rasute po podu. Ovde je prevrtao očima boje Plitvičkih jezera, pi-
tajući se: kako da platim račune? I Panova ekstaza je, svakog jutra, prela-
zila u Panovu paniku.
- Svako voli da mu se nešto oprosti - ponavljao je gluvo.
Slava je užasno ubrzala Teslin život, nevidljiva ruka je uklanjala bliž-
nje iz njegove blizine. Vihor je odneo Obadaju Brauna, Pedija, Prostrana,
Sigetija... Ljudi su se udaljili i pretvorili u maske. Od brzine likovi su se
izdužili i slivali se jedni u druge. Uspeh je mirisao na buru ...
Sedeo je pod šlemom zalizane kose, bled kao Iotos, sa prstima zak-
Ljučanim jednim u druge. To što je bio izvor toplote opet se preobrazilo u
ledenu jamu. Osetio se nemoćnim, zureći u nerazgovetnu budućnost,
sličnu ništavilu.
- Sudbina - šaptao je užasnuto.
Grkljan ga je zaboleo.
168
