Page 116 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 116

Vladimir Pištalo

      dar da pretrči paukovu mrežu. Punu godinu dana on je tog čoveka gledao
      zaljubljeno.
        '  Čarobnjakovšegrt je mislio dazlo dolazi od nesporazuma. On je ve-
      rovao da su daroviti ljudi prirodni saveznici. i
          A  Edisona  je  otac  bičevao  na  trgu  kao  odbeglog  roba.  U  mirisu
      prašine i krvi, dok su žene štrecale, dečakova duša se odvojila od tela. Dok
      je bič pucao po leđima, drugi Tom se podigao iznad prvoga. Bol stvarnog
      Toma je prešao u gnev drugog Toma. U mirisu prašine i krvi, Edison se
      zakleo da neće poštedeti druge onog što je sam istrpeo. Ispred mene -  ne!
      -   govorio  je  celom  svetu.  On  je  bio  u  stanju  takmičenja  sa  svakim
      muškarcem, ženom i detetom koje živi. U njegovim očima pobeda je za-
      uvek ostala važnija od smisla pobede.  U  nozdrvama mu je  ostao  miris
      prašine i krvi. Za svoju malu korist bio je uvek spreman da drugom nane-
      se znatnu štetu.
          -  Ali... -  pokušao je da kaže Tesla.
          Pepeo je snežio po Edisonovom prsluku. Nepopustljiva usta su gri-
      zla cigaru, Teslu je podsetio na psa koji ne ispušta kost. Njegova vilica je
      bila uzgredan produkt evolucijske potrebe da se razviju očnjaci, sposobni
      da gule meso i lome kosti.
          Tesla se sledio:
          -  Kako su ružni Ijudi bez naše simpatije koja ih je obasjavala.
         -  Ali... -  prekinuo ga je poletno Edison. -  Spreman sam da vašu pla-
      tu od osamnaest đolara neđeljno povisim na dvadeset i šest.
         -  Neina ali, gospođine -  tiho je odlučio Tesla. -  Dajem ostavku.
          Edison je napravio nehajan pokret rulcom.
          Osećaj ogromne izneverenosti obgrlio je mladića hladnim trncima.
         -  Neokupano spadalo! Ulični džukac! -promrmljao je na srpskom.
          Ne znajući kud da se dene, Tesla je slepačlcim prstima u džepu napi-
     pao posetnicu Roberta Lejna.
          Edison je naduo obraze. On je zasmejavao onoga koga je izneverio,
     pretvarajući izdajstvo u lakrdiju a tragediju u farsu. Osećajući da je ljud-
     ski osećaj balansa narušen, uvređeni bi poželeo da se izvini njemu.










     120
   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121