Page 116 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 116
Vladimir Pištalo
dar da pretrči paukovu mrežu. Punu godinu dana on je tog čoveka gledao
zaljubljeno.
' Čarobnjakovšegrt je mislio dazlo dolazi od nesporazuma. On je ve-
rovao da su daroviti ljudi prirodni saveznici. i
A Edisona je otac bičevao na trgu kao odbeglog roba. U mirisu
prašine i krvi, dok su žene štrecale, dečakova duša se odvojila od tela. Dok
je bič pucao po leđima, drugi Tom se podigao iznad prvoga. Bol stvarnog
Toma je prešao u gnev drugog Toma. U mirisu prašine i krvi, Edison se
zakleo da neće poštedeti druge onog što je sam istrpeo. Ispred mene - ne!
- govorio je celom svetu. On je bio u stanju takmičenja sa svakim
muškarcem, ženom i detetom koje živi. U njegovim očima pobeda je za-
uvek ostala važnija od smisla pobede. U nozdrvama mu je ostao miris
prašine i krvi. Za svoju malu korist bio je uvek spreman da drugom nane-
se znatnu štetu.
- Ali... - pokušao je da kaže Tesla.
Pepeo je snežio po Edisonovom prsluku. Nepopustljiva usta su gri-
zla cigaru, Teslu je podsetio na psa koji ne ispušta kost. Njegova vilica je
bila uzgredan produkt evolucijske potrebe da se razviju očnjaci, sposobni
da gule meso i lome kosti.
Tesla se sledio:
- Kako su ružni Ijudi bez naše simpatije koja ih je obasjavala.
- Ali... - prekinuo ga je poletno Edison. - Spreman sam da vašu pla-
tu od osamnaest đolara neđeljno povisim na dvadeset i šest.
- Neina ali, gospođine - tiho je odlučio Tesla. - Dajem ostavku.
Edison je napravio nehajan pokret rulcom.
Osećaj ogromne izneverenosti obgrlio je mladića hladnim trncima.
- Neokupano spadalo! Ulični džukac! -promrmljao je na srpskom.
Ne znajući kud da se dene, Tesla je slepačlcim prstima u džepu napi-
pao posetnicu Roberta Lejna.
Edison je naduo obraze. On je zasmejavao onoga koga je izneverio,
pretvarajući izdajstvo u lakrdiju a tragediju u farsu. Osećajući da je ljud-
ski osećaj balansa narušen, uvređeni bi poželeo da se izvini njemu.
120