Page 114 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

35.

Smrt kostura

Dve stvari Tesli nisu išle u prilog.
Prvo to što je došao iz Pariza. Nesaničari su znali da ioš računa cene
u francima i zvali su ga „Parizlija”. Otkad su čuli da ide u operu, iza njego-
vih leđa su se podgurkivali:
- Vidi ono trouglasto mačje lice! Vidi one uši kao kod šišmiša.
Nagađali su da li nosi ženski donji veš.
Drugo, Tesla nije rođen u Parizu.
Edison se jednom suvo nakašljao i upitao Teslu da li je u detinjstvu
jeo ljudsko meso.
- Zašto?
- Prosto ne mogu da pronađem Smiljan u Lici na mapi civilizova-
nog sveta - prkosno se nasmejao princ pronalazača.
- Onoj mapi na kojoj je Milano, Ohajo, upisan zlatnim slovima? -
upitao je učtivi Tesla.
Edison je zamišljao Smiljan kao mesto gde žive zubate ptice i leptiri
mesožderi.
ATesli se činilo daje jedinigreh njegovog zavičaja to što je pun ljudi
kao Eđison, bistrih a prostih, koji neće da se okupaju da ne izgube od
autentičnosti. Edison je verovao da će ga onaj koga prevari više ceniti i da
je ljubazan čovek za nešto kriv. Ličio mu je na Luku Bogića iz Smiljana,
koji nije mogao da prođe pored malog Nikole a da u njega ne uperi
pušku: sad ću te ubiti! Posle se s lovcima smejao u kafani.
Svaki u svom transu, Tesla i Edison su se svakodnevno mimoilazili.
Došljakiz Pariza je o napretku svojih usavršenih motora raportirao
direktno Bačeloru.
Ranije je odbijao da čuje kad su mu nesaničari pričali da Edison ima
špijuna u Patentnom birou. Od jednog trenutka više nije mogao da igno-
riše postojanje alkoholisane ličnosti na koju je prstom pokazivao Koneli.

118