Page 30 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Boga, u mišljenju o vezi sa njim, u suočenju sa ovom poplavom
varijacija na religijsku temu, pred toliko reči da se iskaže
neverovatan verski žar, ateista se izjednačuje sa onim jedinim
jadnim epitetom koji ga omalovažava!
Oni koji obožavaju sve i svašta, oni isti koji u ime svojih fetiša
pravdaju svoje netolerantnosti, nasilja i svoje ratove, oduvek
uperene protiv bezbožnika, ti, dakle, svode slobodouman duh da
etimološki bude samo nepotpuna ličnost, amputirana,
raskomadana, obogaljena, entitet kome nedostaje Bog da bi zaista
postojao...
Pobornici Boga čak raspolažu disciplinom koja je celokupna
posvećena razmatranju imena Boga, njegovih znamenitih dela,
značajnih izreka, misli, reči - jer on govori! - i njegovog delovanja,
pouzdanih i najmljenih mislilaca, stručnjaka, njegovih zakona,
njegovih poklonika, njegovih branitelja, plaćenih ubica,
dijalektičara, retora, filozofa - e, da - njegovih izvršitelja zločina,
slugu, predstavnika na zemlji, povlašćenih institucija, ideja,
diktata i ostalih burgija: to je teologija. Disciplina rasprave
o Bogu...
Retki trenuci u zapadnoj istoriji kada je hrišćanstvo stradalo
- na primer, 1793. - izazvali su nekoliko novih filozofskih aktivnosti
i dali nekoliko novih reči koje su vrlo brzo bačene u zaborav. Još
se govori o dehristijanizaciji, doista, ali istoričarski, da bi se
označio taj period Francuske revolucije tokom kojeg građani
pretvaraju crkve u bolnice, škole, domove za mlade, kada
revolucionari zamenjuju slemene krstove trobojnim zastavama a
raspeća od mrtvog drveta veoma živim stablima.
Ateista (L’athéiste) iz Montenjevih Eseja, ateisti (les attaystes)
iz Pisama Monlika (CXXXVII) i Volterovo ateističko (l’athéistique)
vrlo brzo iščezavaju. Ateista (l’athéiste) iz Francuske revolucije
takođe...

5

Sramna imena. Siromaštvo ateističkog rečnika objašnjava
se trajnom istorijskom prevlašću božjih pobornika: oni raspolažu
političkim ovlašćenjima već više od petnaest vekova, tolerantnost