Page 25 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 25

A  ateista?  Poricanje  Boga  i  onostranog po svoj  prilici  ima
        jednak  udeo  u  duši  prvog  čoveka  koji  veruje.  Revolt, pobuna,
        odbijanje  očiglednog,  ukočenost  pred  odlukama sudbine  i
        nužnosti,  genealogija  ateizma  izgleda  podjednako  jednostavna
        kao i genealogija verovanja. Satana, Lucifer, donosilac svetlosti -
        simbolični filozof Prosvećenosti - onaj koji kaže ne i neće da se
        podvrgne  zakonu Boga,  razvija  se  u  savremenika  tog  perioda
        porađanja. Đavo  i  Bog  delaju  kao  lice  i  naličje  jedne  te  iste
        medalje, kao teizam i ateizam.
              Pa ipak, ta reč nije stara u istoriji i njeno tačno značenje  -
        stav  onoga  ko  poriče  postojanje  Boga,  osim  kao  fikciju koju  su
        izgradili ljudi u nastojanju da prežive i pored neizbežne smrti - na
        Zapadu  se  kasno  javlja.  Dakako, bezbožnik  postoji  u  Bibliji  -
        Psalmi (X, 4 i XIV, 1) i Jeremija (V, 12) - ali u antici on ponekad, i
        čak često, ne označava onog ko ne veruje u Boga, već onoga ko
        se opire  vladajućim  bogovima  tog  vremena,  njihovim  društveno
        ustanovljenim  oblicima.  Dugo  bezbožnik  označava  osobu  koja
        vemje  u  jednog  boga  suseda,  stranca,  inoverca.  Nije  neko  ko
        prazni nebo, već onaj ko ga naseljava sopstvenim tvorevinama...
              Tako ateizam služi da se politički odstrani, obeleži ili kazni
        osoba koja veruje u drugog boga od onog na kojeg se vlast u to
        vreme  i  na  tom  mestu  poziva  da  bi  učvrstila svoju  moć.  Jer
        nevidljivi  Bog,  nedostupan,  znači  ćutljiv o  onome  što  bi  mu  se
        moglo pripisati ili natovariti da kazuje, ne buni se kad neki smatraju
        da ih je on postavio da govore, propisuju, rade u njegovo ime u
        dobru  i  u  zlu.  Ćutanje  Boga  omogućuje  blebetanje  njegovim
        slugama koje koriste i zloupotrebljavaju to ime: svako ko ne veruje
        u  njihovog  Boga,  znači  u  njih,  postaje  smesta  ateista.  Znači,
        najgori  među  ljudima:  nemoralan,  do  zla boga  rđav,  odvratan,
        ovaploćenje  zla.  Treba  ga  smesta zatvoriti  ili  staviti  na  muke,
        pogubiti.
              Teško  je,  prema  tome,  reći  da  ste  ateista...  Takvim  vas
        nazivaju, a to onda uvek biva uvredljivo sa stanovišta vlasti koja
        nastoji  da  osudi.  Uostalom,  tvorba  reči  to  jasno  kaže:  a-teista.
        Odrečan  prefiks,  ta rečca  podrazumeva negiranje,  izostavljanje,
        neku prazninu, izvesno suprotstavljeno delanje. Ne postoji nijedna
        reč kojom bi se pozitivno okvalifikovao onaj ko ne robuje himerama
   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30