Page 34 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

овај веома брзо помаже код свих кожних болести, рана, поткожних чирева и митесера. Осим
тога, умивање топлим чајем помаже да опуштена кожа лица поново постане једра и затегнута.
Свеже исцеђен сок од ивањског цвећа користи и када се оболела места на кожи намажу њиме и
оставе да се осуше.
У народној медицини се ивањско цвеће препоручује и код епилепсије, хистерије, хореје (грчења
мишића услед којег настане чудно кретање удова или трупа, главе и лица - прим.прев.), нервних
болести, застоја урина и тегоба код песка и камена у бубрегу. Чај помаже код гушавости ако
се током дана грло енергично испира њиме. Једна жена ми је испричала како се чајем од ивањског
цвећа ослободила не само гуше него и обољења штитасте жлезде.
Сваке године у једној бањи у којој се примењују терапије по Кнајпу, виђам један брачни пар, моје
познанике из бечког предграђа Медлинг (Wien/Modling). Када смо се срели 1979. године, приметила
сам да је жена оболела од гушавости. Није хтела да се подвргне операцији јер се плашила.
Саветовала сам јој да се лечи ивањским цвећем: попарено, оно се у топлом стању користи за
дубоко испирање грла, и то што је више пута могуће у току дана. У фебруару 1980. смо се опет
срели у Кнајповој кући и, гле, жена више није имала гуку! Пресрећна, испричала ми је да јој је муж
чешће доносио свеже ивањско цвеће и да је од почетка осећала како јој се гука постепено смањује
да би најзад потпуно нестала.
У последње време свеје више случајева одузетости гласних жица. Овде је највероватније реч о
вирусном обољењу. Грготање и испирање чајем од ивањског цвећа доноси брзу помоћ. По
мишљењу швајцарског пароха Кинцлеа овај чај је поуздано средство код најтежих обољења
бубрега рачунајући и гнојну упалу истог органа, чак и онда када сви други лекови закажу. Нарочито
добар ефекат даје ивањско цвеће када се у истим количинама помеша са шумском златницом и
жутом мртвом копривом. Дејство чаја од ове мешавине видљиво је за веома кратко време. Кинцле
говори о периоду од 14 дана. Чај се само попари и наташте попије најпре пола шоље 30 минута
пре доручка, док остатак треба пити током дана у гутљајима. Код веома тешког обољења пити
четири шоље чаја дневно.
У ранија времена је ивањско цвеће било веома цењено код жена које су имале тегобе са
материцом. Стављано је у кревет породиље пре одлучујућег тренутка како би порођај био лакши.
Ово веровање се касније пренело на девицу Марију. Ивањско цвеће је као "сламарицу" мајка
Божја узела за своју свету постељу. По једном другом предању, она га је као меко јастуче ставила
у колевку малога Христа. Једна шлеска легенда гласи: света девица је "Маријину сламарицу"
узела зато што једино њу магарац не би појео. То је тачно. Иако краве воле ивањско цвеће, свиње
и магарци га одбијају.
Парох Кинцле у својим списима прича о једном 45-годишњем човеку који је имао тешко обољење
бубрега које се све више погоршавало. На крају је један бубрег морао да му се извади. И други је
био загнојен и није више могао да ради како треба. Онда је болесник почео да примењује терапију
ивањским цвећем. Пио је 4 шоље чаја од наведене мешавине ивањског цвећа, шумске златнице
и жуте мртве коприве. Чешће би отпио по гутљај и најзад се сасвим излечио. Иста чајна мешавина
користи се и код атрофије бубрега и других тежих бубрежних обољења.
Док познати аустријски ботаничар Рихард Вилфорт (Richard Willfort) у својој књизи Здравље из
лековитих биљака указује на то да је чај од ивањског цвећа, када се пије и у исто време користи за
испирање, изврстан лек против рака језика, исто као и свеже исцеђен сок помешан са маслацем
и да помаже код злоћудних тумора свих врста и канцерозних обсхњења коже, др Хајнрих Нојталер
(Heinrich Neuthaler) у "КЊИЗИ о лековитом биљу" о ивањском цвећу пише следеће: "Бело ивањско
цвеће се и данас у неким крајевима препоручује против рака, зла којем се не може довољно
ефикасно стати на пут."
У вези са тим бих вам, моји цењени читаоци, изложила сопствена искуства са ивањским цвећем,
па ви просудите сами. Пре отприлике десет година сазнала сам да је један зубни лекар из Линца
оболео од рака језика. После операције је веома омршавио и морао је да отпутује у Беч ради
зрачења. Саветовала сам му грготање чајем од ивањског цвећа. Већ после недељу дана сам
сазнала да зрачења у Бечу више нису потребна и да се болесник опоравља. За кратко време он је
оздравио.
Нешто касније сам сазнала за једну 28-годишњу жену која је такође била оболела од рака језика.
Саветовали сујој да консултује једног лекара из Корушке. Он јој је обећао да ће је потпуно
излечити у року од пет година и дао јој је лековити чај који ми је болесница једном приликом
показала.

33