Page 665 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 665

XXIV









      - Је ли било весело? - упита га са кротким изразом кривца на лицу, излазећи му у сусрет.

      - Као обично - одговори он, разумевши одмах, по једном погледу у њу, да се она налази у
  једном од њених добрих расположења. Он је већ навикао на ове прелазе, и сад му се особито
  радовао, јер је и сам био у најлепшем расположењу.
      - Шта видим! Е, ово је добро! - рече показујући на сандуке у предсобљу.

      - Да, треба ићи. Излазила сам да се провозам, и било је тако пријатно да ми се прохтело
  на село. Тебе, је ли, ништа не задржава?

      - Само то једино желим. Сад ћу доћи, разговараћемо, само да се пресвучем. Нареди да се
  донесе чај.

      И пође у свој кабинет.

      Било је нечега увредљивог у ономе кад је казао:
      »Е, ово је добро«, као што се говори детету кад престане да се јогуни; а још увредљивија
  је била супротност између његовог самопоузданог тона и њеног тона кривца; Ана за тренутак

  осети да се у њој јавља жеља за борбом, али, присиливши се, угуши је и дочека Вронског
  исто онако весело.

      Кад он уђе, исприча му, донекле понављајући припремљене речи, како је провела дан и
  направила план за одлазак.
      - Знаш, обузела ме је скоро нека надахнутост - говорила је. - Зашто да овде чекамо развод?

  Зар није исто и на селу? Ја више не могу да чекам. Нећу да се надам, нећу ништа да чујем о
  разводу. Решила сам да то више не утиче на мој живот. Слажеш ли се ти?

      - О, да - рече он и узнемирено погледа у њено узбуђено лице.
      - Шта сте тамо радили? Ко је био? - рече она после неког ћутања.

      Вронски спомену имена гостију. - Ручак је био одличан, и веслачка утакмица, и све је

  било  врло  пријатно,  али  у  Москви  не  могу  без  ridicule.             [297]    Појавила  се  некаква  дама,
  учитељица пливања шведске краљице, и показивала своју вештину.

      - Како? Пливала? - мрштећи се упита Ана.

      - У некаквом црвеном costume de natation,              [298]   стара и ружна. Дакле, кад путујемо?

      - Каква је то глупа идеја! Да ли плива на неки особити начин? - не одговарајући, запита
  Ана.

      - Апсолутно ништа особито. Кажем ти, ужасно глупо. Дакле, кад мислиш да пођемо.
      Ана затресе главом, као да је хтела да отера неку непријатну мисао.
   660   661   662   663   664   665   666   667   668   669   670