Page 515 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

516 LECBN11! BlUI!M

ODOUEN, ODOLEN, MACINA TRAVA, VALERIJA.1'IlA, ODOLENAK,
DOLIN, DOUEN

Valeriana officinalis L. - Valerianaeeae

Odoljen je lepa, dugove~na, zeljasta, prava, pm vrhu razgranata biljka
5 nepamo perastim listovima (5-11 pari). Visoka je od 0,5 do 2 m. Na vrhu
stabljike i ogranaka nalaze se bele iii nlZi6l.ste krupne evastisli~ne ~titu,
sastavljene od velikog broja sitnih cvetiea. Cveta krajem proleea ,i preko
celog leta. Prizemni listovi imaju drlku, a gomji su sedeCi. Plod je velik do
5 mm i na vrhu ima perjanice tako da OOlj'ku rasejavaju vetar i vcda.
Odoljen je vrlo polimorfna bHjka. Ima mnogo varijeteta. Jedni razvi·
jaju duga~ke podzemne organe, stolO!lle, pomocu 'kojih se brzo razmnoza·
vaju a drugi ih nemaju: Valeriana sambucifolia, V. mihanii, V. latifolia (ex·
ce/sa) i dr.
Rasprostranjenost. - Odoljen raste svuda, a najvBe po vlafnirn me·
stima, pored reka i potoka, po divadama, rede po brdskim i planinskim ·ret·
kim Sumama i suvim mestima 'l1 Evropi ,i Aziji do Japana.
Gajenje. - Najvge se gaji u Betgiji i Holandiji. Odande se izveze na}
vge odoljena. Gaji 5e i u nas i u mnogim drugim zemljama Evrope i u SAD.
U nov,ije vreme sve je vi~e u prome~u droga dobijena od gajenog odoljena,
jer je potrainja velika, biljka je polimorfna i od divljih vrsta ni,kad se ne
dobija droga stalnog sastava. Naprotiv, gajenjem su dobijene prvoklasne
selekdonisane biljke stalnog farmakodinamskog dejstva; droga je ~ista, stru·
~no brana, su~ena i pakovana. Na vlRinom i mocvarnom zemljgtu biljka daje
veei prinos, a na suvom :j pe~~anom manji, aU droga ima vi~e etarskog ulja.
U nas sc najbolj-i prinos ~ kvalitet dobijaju illa plodnim, peskovito-hu·
moznim svezim nanosima pored Tdse, Dunava i Save. Dubrenjem i navod·
njavanjem (u slu~aju letnje su~e) domja se 2-3 puta ve6i prinos.
Na hektar zemlje potrebno je oko 150.000 sadnica m oko 500 g semena.
R a z m n 0 Z a van j e i gajenje brte idu deljenjem mladih stolona s pupolj·
cima. Sadi se iii rede seje u martu iii aprHu, ~im vreme dopusti, iii u sep-
tembru i oktobru za vreme berbe, na ras-tojanju od 30 em. U krajevima s
konmnentalnom klimom bolja je jesenja sadnja. Po~to je seme vrlo sitno
i Jako, oOO6no se seje u leje i proizvodi rasad kao kupus .iJi papI1ika. Moze
se sejati i neposredno na njivu, ali zemlja mora biti vr!o sitna, dovoljno
vIRina i illajbolje pripremljena. Mora .se sejati vrlo plitko ~na 1 em), a seme
pre setve pome~ati s 30 do 50-strukom koJiCinom ve~ta~kog dubreta. Sa I
hektara moze se dobiti oko 400 kg suve droge.
Berba. - Rizom 5 korenjem treba vaditi u jesen kad zemlja ovl.afi i
omek~a, pokidati ostatke stabljdke, prizemnog IHea i trule delove, dobro
opl'ati u tekueoj vodi (dobra su grebena iii gvozdeni ~e~lje\li), nanizati na
kanap i ~to pre su~iti u zagrejanoj su~nici, ali ne na tempera'tul'i viwj od
40°C. U nov.ije vreme vr~ se s tab d Ii z a e i j a tek iskopanog korenja. Na
taj naCin korenje salruva sveHu boju ~ gotovo nema miI1isa na izovalerijansku
kiselinu. Ako se zbog n1avog vremena koremje ille bi moglo vaditi u jesen,
moze se to uciniti rano u prolece . • Glave. 5 pupoljoima ne treba baciti, nego
ih vratiti u zemlju na rastojanjou 40 X 40 em iii ih utrapiti ,i upotrebiti kao
rasad.