Page 39 - Odiseja

Homer: Odiseja

Besjedu započne s njima i prozbori krilate r'ječi:
»Gdje će se, draga o djeco, sa Zeusom smrtnik nadmètat?
Besmrtan njegov je dom i besmrtno sve, što imade.
80 Ali ljudi se mogu nadmetati il' ne nadmètat
U blagu sa mnom, jer mnogo pretrpjeh te se nalutah,
Dok ga u lađama svojim dovezoh za osam ljeta;
Kiprom i Feničkom zemljom i Egiptom ja se nalútah,
Ja k Etiopcem dođoh, k Sidoncem, u Erempsku zemlju
85 I u Libijsku dođoh, gdje s rozima jagnji se jagnjad;
Ovce se jagnje ondje do konca godine triput.
Tamo se gospodaru ne premiče, a ni pastiru
Mesa ni sira nikad, ni slatkog ikada ml'jeka,
Jer se stado daje bez prekida jednako musti.
90 Dok ja onuda lutah sakupljajuć golemo blago,
Dotle mi brata drugi iznèbuha ubi i krišom,
A sve po lùkāvštini proklètnicē njegove žene.
Tako vam radosti nemam imutkom vladajuć ovim.
Bit ćete valjada čuli od òčēvā, koje imáte,
95 Koliko mnogo pretrpjeh i uništih kuću, u kojoj
Zgodno se može stanovat, obìlatū svakakvim dobrom.
O da trećinu imah od ovog pa u kući ostah
I da junaka ja ne pogubih, kojih pod Trojom
Širokom nèsta dalèko od Arga, konjògojnē zèmljē!
100 Često sjediti znam u dvorima svojim i tada
Za njima svima ja i tužim i jadujem mnogo;
Sada grudi plȁčem naslađujem, à sad mi opet
Prestaje plač, jer sam sit strahote njegove brzo.
Al' ni za kojim od njih ne túžīm jadan tolìkō,
105 Kȍliko samo za jednim, što ì jelo ì san mi truje,
Kad ga se sjetim, jer nije Ahejac pretrpio muka
Nikakav, što ih pretŕpje i pȍdnese divni Odìsēj;
Njemu su suđene muke, a meni, bez prèbola za njim
Dà žalīm, otkad se već ne povraća; ništa ne známo,
110 Živ li je ili mrtav, a za njim jaduje negdje
Starac Laerto i umna Penèlopa ȉ sīn Telemah,
Kojega òdlazēći u domu ostavi sitna.«

B. Menelaj saznaje da je njegov gost Telemah. 113—182.

Reče i pobudi tim u Telemaha žudnju, za ocem
Dà plačē; od kanja suze poteku mu na zemlju čuvši
115 Očevo ime, i struku objèručkē crvenu metne
Sebi pred oči on. Menèlaje tada ga pozna,
Pa se zatim u duši i u srcu zamisli svojem,
Hoće l' Telemaha pustit za oca da spomene sam on,
Il' će ga pitati prije i sa svih okušat strana.
120 Dok je u duši tako i u srcu svojem promišljo,
Uto Helena dođe iz visoke mirisne sobe,

39