Page 234 - Odiseja
P. 234
Homer: Odiseja
À ōn je povratka dan ukratio samome tebi!
370 Tako u tuđem svijetu i njemu negdje se žene
Rugahu, kada je kome u dvore došao slavne,
Kako se ove kuje podrùgujū, tuđinče, tobom.
Ti se sramotiti od njih i grditi ne daš i zato
Ne puštaš, da te peru, te meni Penelopa mudra
375 Kći Ikàrija to je naložila, à jā je slušam.
Zato ću noge ti oprat Penelopi za volju mudroj,
A i tèbi, jer srce u grudma se mojim od tuge
Buni; al' riječ mi čuj, što sad ću ja kazati tebi:
Mnogi su izmučeni tuđinci ovamo došli,
380 Ali mislim, da nisam ni jednog Odiseju slična
Vidjela, kako si ti po stasu, po nogama, glasu.«
Njoj odgovárajūć òvō Odìsēj dosjètljivī reče:
»I drugi kazuju tako, o starice, koji nas oba
Vidješe očima svojim, da med sobom vrlo smo nalik,
385 Kako opažaš to i sama i govoriš pravo.«
B. Euriklija prepoznaje Odiseja. 386—504.
Tako joj reče, i baka za kotlom sjajnim se maši,
Iz kog je noge prala, i vode nalije mnogo
Hladne, a zatim tople dodade, i tada Odisej
Sjedne od ognjišta dalje i k tome se nȁ strānu tamnu
390 Okrene misleć u duši, da ne bi primiv mu nogu
6
Poznala baka požíljak, da ne bi na vidjelo došlo.
K svom gospodaru ona pristupivši htjede ga prati,
Ali poznade odmah požiljak, gdje ga je nekad
Bijelim zubom vepar rasporio, kad je na Pàrnēs
395 K majčinu hrabrom ocu Autòliku došo i k sinma
Njegovim; taj je na glasu med ljudma s prijevarnih bio
Zakletvi, à tō je imo od Hermije, kom je jagnjèćā
Polio stegna i kozja na ugodbu, zato je njemu
Hermija rado pomago. Autòlik na polje rodno
400 Itačko došavši nađe odskòra rođena sina
U kćeri, kog mu u krilo Eurìklija metnu, kad presta
Večerat, pa mu ovu izustivši besjedu reče:
»Sad izabèri ime, Autòliče, kojim ćeš čedo
Čeda svojega nazvat, ta mnogo si žudio njega.«
405 A njoj Autolik na to odgovori ì reknē ovo:
»Zete i kćeri moja, nazov'te ga, kako vam velim:
Srdeći se na zemlji mnogòhranōj na mnoge žene
I ljude evo me kod vas, i zato djetetu ovom
7
Neka se ime dade Odisej. Kada u napon
410 I on već jednoć dođe i na brdu parneskom dvore
Velike materinske kad pohodi, gdje mi je blago,
Dat ću mu blaga i natrag opremit ću vesela njega.«
6
391. »da ne bi na vidjelo došlo«, tj. da je on Odisej.
7 407—409. Vidi o tome u Tumačenju na kraju knjige.
234