Page 232 - Odiseja

Homer: Odiseja

Potope oni, a njega na gredi lađènōj iznese
Na kopno val u zemlji Feákā, koji su roda
280 Božjeg, i od srca njega ko kakva častiše boga;
Svašta mu dadoše mnogo i sami ga zdrava opremit
Htjedoše njegovoj kući. Već odavno bio bi ovdje
On, al' njemu se ovo u duši učinilo bolje:
Širokom zemljom da ide, da sakuplja blago. Od ljudi
285 Smrtnih najbolje znade Odisej, korisno što je,
Nikakav smrtni čovjek nadmudriti ne bi ga mogo.
Tako je meni kralj kazivao tesprotski Fidon;
Samom mi kleo se on u domu lijući žrtvu,
Da je već otisnuta od zemlje lađa i drûzi
290 Spravni su, u milu što će opremiti ga domaju;
Mene opremi prije, jer tȁd baš Tesproćani ljudi
Brodiše na Dulìhīj, na òtok pšenicom rodni.
On mi pokaza blago, kolìkō ga skupi Odisej,
Tim bi potomke mogo do desetog koljena hranit,
295 Jer je toliko imo u dvorima kraljevskim blaga;
Reče mi još, u Dodónu Odisej da je otìšō
Zeusovu volju da čuje sa visokog brsnatog hrasta
Božjega, kako će doći u očinsku milenu zemlju
Nakon tolikog svoga izbivanja, javno il' tajno.
300 On ti je dakle zdrav i skoro on će se vratit;
Od prijatéljā daleko i od mile očinske zemlje
Neće izbivat već dugo; al' da ti se jȍš i zakunem:
Najvišeg, najboljeg boga od sviju tako mi Zeusa,
Tako mi ognjišta divnog Odiseja, kod kog sam sada,
305 Sve će se ovo tako izvršiti, kako ti velim.
Još će se godine ove povratit kući Odisej.
Ovaj kad izmine mjesec, i kada nastane drugi.«

11. Odisej u opasnosti da se ne otkrije njegova tajna. 308—504.

A. Penelopa naređuje da se prosjaku noge operu. 308—385.

Mudra Penelopa njemu ovako odgovori na to:
»Ej da se tvoja riječ, o tuđinče, hoće izvršit,
310 Moju bi vidio ljubav i mnoge bi dobio dare,
Te bi te blaženim svatko nazivao, s kim bi se sasto!
Ali je meni slutnja u duši, kako će biti:
Nit' će se vratiti kući Odisej, niti ćeš dobit
Opremu ti, uredníka jer nema takvih u domu,
315 Kakav je bio med ljudma Odisej, — ako ga bješe;
On je časne tuđínce opremati znao i primat.
Nego, dvorkinje, vî ga opèrite i posteljìnu
Postav'te: krevet i struke i jastuke čiste i sjajne,
Neka se grije i tako zlatòtronū zȍru nek čȅkā.
320 A sjutra rano vam njega okupati, namazat valja,

232