Page 26 - Duško Radović - Poštovana deco

DRVO SPAVA

Na granici sveta drvo spava,
trčalo za suncem preko trava.
Gde je sunce prestalo i palo
– tu je drvo stalo i zaspalo.
Zaspalo crno, zaspalo...

Po krošnji mu još trag sunca luta.
Jabuka ga ulovila žuta.
Zaspao cvet, i drvo i trava
– na jabuci malo sunce spava.
Zaspalo žuto, zaspalo...

PRIČA O JEDNOJ
NEPOSLUŠNOJ NOZI

Te zime je u Padajevcu bilo naročito klizavo. Na ulicama bi svakoga
časa neko pao u sneg. Ljudi su se na to već toliko bili navikli, da često
nisu ni ustajali odmah, nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju
malo o svojim poslovima ili o zdravlju svoje dece.
Jedino obućar Klin te zime nije pao još nijedanput. On se zbog toga
osećao vrlo neprijatno, jer se po komšiluku počelo govoriti kako on
namerno ne želi da padne, samo da bi bio bolji od ostalih ljudi.
I uvek kad bi išao ulicom, bilo je ljudi koji su, sedeći komotno na
snegu, šaputali za njim:
– Vidi, kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe!
I, znate kako je, Klinu se to već popelo, što kažu, na vrh glave. Rešio
je da padne na glavnoj ulici, pred svim ljudima. Da posle može kao čovek
da ustane, da se očisti od snega i ode kući mirno da spava.
I toga jutra, kada je sve to trebalo da bude, Klin se rano probudio,
kao da ide na voz.
Kada je bilo vreme – izašao je na ulicu i uputio se prema odreñenom
mestu, to jest tamo gde je hteo da padne.
A kada je bio na odreñenom mestu – zaleteo se i okliznuo!
Leva noga poletela je radosno u vis, i obućar je samo čekao da se i
desna odvoji od zaleñenog snega, pa da se kao čovek pruži, da i on već
jednom ove zime padne.