Page 35 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

сунца у тропима. Шеснаест сексофониста је свирало стару омиљену мелодију: "Најбоља боца
на свету си ти." Четири стотине парова је играло фокстрот Ц-8 на углачаном подијуму за
игру. Ленина и Хенри убрзо постадоше четири стотине и први. Сексофони су завијали као
благозвучне мачке на месечини, јечали у алт и тенор регистрима као да их је косила мала
смрт. Набујао од мноштва хармонских линија, њихов дрхтави звук је расто од звонког
врхунца, све звонкијег - све док, најзад, покретом руке диригент не ослободи последњу
громогласну ноту етер-музике и развеја у ништавило шеснаест дувача који су били само
људи. Грмљавина у ас-дуру. А онда, у готово потпуној тобожњој тишини, у готово
тобожњем потпуном мраку, уследи постепено сплашњавање, диминуендо који је клизио
наниже, кроз четврттонове, све ниже, ниже до благо прошаптаног доминантног акорда који
потраја неко време (док је у позадини и даље пулсирао петочетвртински ритам), набијајући
затамњене секунде напетим ишчекивањем. И најзад ишчекивање уроди плодом. Наједном се
приказа слика Сунчевог изласка и Шеснаесторица истовремено грунуше:
Боцо, ја те волим више него себе!
О, зашто ме, зашто изручише из тебе?
У теби влада вечни мај,
И плавог неба топли сјај;
Стог
Сад теби певам, нек знају сви:
Најбоља боца на свету си ти.
Играјући фокстрот Ц-8 са осталих четири стотине парова у Вестминстерској опатији,
Ленина и Хенри су истовремено играли и у једном другом свету - топлом, шароликом,
бескрајно пријатељском свету сома-празника. Како су сви били добри, лепи, забавни! О,
зашто ме, зашто, изручише из тебе... Али Ленина и Хенри су се осећали као да још нису
изручени. Налазили су се унутра, у боци - безбедни у њеном вечном мају, блештавом плавом
небу. А кад Шеснаесторица, заморени, одложише своје сексофоне и апарат за синтетичку
музику засвира најновији Малтус блуз, било им је као да су ембриони-близнаци који се
заједно благо њишу на таласима океана од сурогата крви у својој боци.

"Лаку ноћ, драги пријатељи. Лаку ноћ, драги пријатељи." Звучници су своје наређење
увијали у доброћудну и музикалну учтивост. "Лаку ноћ, драги пријатељи..."

Послушно, заједно са свима осталима, Ленина и Хенри изиђоше из кабареа. Тужне
звезде беху прошле добар део пута преко неба. Но, иако је параван од електричних натписа
био увелико избледео, двоје младих људи је и даље било срећно и несвесно ноћи.

Прогутана пола сата пре затварања кабареа, друга доза соме беше подигла потпуно
непробојан зид између стварног света и њихове свест. Улицу су прешли у боци; у боци су се
одвезли лифтом до Хенријеве собе на двадесет осмом спрату. Па ипак, иако се налазила у
боци, иако је била под дејством оног другог грама соме, Ленина не заборави да обави све
мере контрацепције одређене прописима. Године интензивне хипнопедије, и, од дванаесте до
седамнаесте године, Малтусове вежбе три пута недељно, чиниле су примену средстава
контрацепције радњом аутоматском и неизбежном као трептање очних капака.

"Да, ово ме је подсетило", рече она враћајући се из купатила. "Фани Краун пита где си
набавио онај дивни Малтусов појас од сурогата сафијана."

II
По распореду службе, Бернард је одлазио на Мису солидарности сваког другог
четвртка. Вечеравши рано у Афродитеуму (у који је Хелмхолц недавно био изабран по члану
2), он напусти свог пријатеља, дозва такси на кров и нареди возачу да га одвезе до
Фордсоновог појалишта. Машина се подиже неколико стотина метара, а онда окрете према
истоку; у том тренутку се пред Бернардовим очима, гигантски лепа, указа зграда појалишта.

34