Page 40 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Употребљава се успешно и за инхалацију, удисање паре, на тај начин што се у
лонац с кључалом водом дрдаје 5—10 грама њеног раскиса у алкохолу. У том
случају она делује и као де-зинфекционо средство за горње путевв дисања.

По др С. Петровићу може се додати још ово: „У апотекама се продаје као цвеће
лавендула (Погез 1ауепс1и1ае). Од ње се прави спиритус лавендулин, миришљаво
сирће и друге специје." У моди је у енглеској и немачкој парфимерији. Лавандула је
јаког но пријатног мириса. Укуса је горког и нешто љутог. У њој има доста лако
испарљивог уља, које улази у састав разних бал-зама и миришљавих масти:
Хофмановог балзама, балзама за стишавање болова („умирујућег балзама") и
колоњске воде, ми-ришљаве алкохолне воде итд.

Ова биљка достиже висину од 3 до 6 дециметара. Расте као шиб који је при дну
гранат, младе гране су једноставне, танке и четвртасте. Цела је биљка обрасла
кратким мал-ама. Лишће јој је линеарно, с усуканим

Стара србијанска фармакопеја (пре 1908. г.) много је богатија у погледу
медицинских средстава и састава него што је то била фармако-пеја којом смо се
доцније служили.
(увијеним) ободима. Док је младо, оно је сивопепељаво, кад остари, зе-лено је, на
доњој страни жлездичаво. Цветови имају Аубичастоплаву боју, стоје на
испрекиданом, крајњем класу. Круница је мал.ава, плава (боје аметиста), с јајастим
деловима (проф. Гарке). Цвета од јула до септембра. У јужној Европи она је домаћа
биљка. На северу Европе сади се као миришл.аво цвеће.
У погледу деловања лекова код болести које су побројане у заглавлу овог дела —
наука је пронашла да код обичних обо-љења грклана више вреде средства која
размекшавају слуз и помажу да се она избаци него средства која убијају бациле
(антисептична средства). Зато су корисније биљке него фабрич-ки лекови,
изузимајући један, а то је натријум-бензоикум (4 грама дневно, по Леперу). Код
хроничног запаљења и обољења грклана могу се дати опет биљни лекови као
најбољи. Жели ли ко да уз то узме и који домаћи лек, ево рецепта.

Сумпорног праха од кога се праве вештач-
ке сумпорне воде и купатила . . . 1/5 (0,2) грама Сирупа од катрана ......... 200 „

Даје се болесницима по две-три кашике овога лека дневно (проф. Лепер —
Париз) код хроничног обољења или остатака после акутног запаљења гркљана.
Код запаљења горњих органа за дисање: носа, ждрела, грк-л>ана и душника,
који прате честе кијавице, промуклост и боло-ви у гуши, може да се лечи гргорењем
чаја од жалфије, или беле раде, или камилице. Ту делују њихова етарска уља, а
делимично и обојени састојци. Нарочито је добро за шупљине у носу и у гуши,
поред „крајника" итд. Кад је све то „запушено", треба применити каћење; за то се
примењује тзв. „камиличин лонац":
пуна шака цвета у лонцу с водом и поклопцем греје се до кљу-чања. Затим се
болесник и лонац покрију једним чаршавом и болесник сам, дижући с времена на
време поклопац, полако пу-шта пару из лонца и удише је топлу кроз нос и на уста.

За сифилистично и туберкулозно обољење гркљана, као пгго смо рекли, важе
сасвим други прописи и лекови.