Page 35 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 35

1. ЧАЈ ОД БЕЛОГ СЛЕЗА'


          Он раствара слуз, делује против назеба и благо помаже и» бацивању слузи.

          Доза је: 3 грама слеза на 100 грама кључале воде.
          Овом се чају може додати борна киселина (на 100 грама чаја — до 3 грама), и тим
          се раствором нос испира ушмрка-вањем.



          1
            Неки су примењивали, а и ја сам то исто чинио, разне мешовите зејтине и капи за
          нос,  а  и  читао  о  тим  стварима  у  научној  литератури  и  извео  закључак  да  су  за
          лечење и испирање носа најбоља ова два средства:
          слана вода и чај од слеза, због његовог благог дејства на слузокожу носа.
          После овог испирања може се болеснику у нос канути 1—2—5 капи чистог зејтина,
          мало загрејаног, или помешаног с мало ментола, у овој сразмери:

          Зејтина .............. 10 грама
          Ментола (кристала добијених из нане) . .   1 грам

          То се чини 2—3 пута дневно, према јачини слузи и делова-њу лека.

          2. САСА


              Мачица,  шукундед. —  Код  назеба  с  кијавицом  лекари  хомео  пати,  који  лече
          најразблаженијим  лековитим  растворима (дозама  које  су  необично  мале  према
          нашим),  сматрали  су  ову  биљку  као  најбоље  средство.  Давала  се  малокрвним
          девојкама при по-ремећајима месечних појава, болова или изостанка менструације.
              Најподесније  је  узимати  је  у  облику  алкохолатуре (натоп-л>ене  и  раскисле
          свеже биљке у алкохолу од 80 до 90%) у дози од 20 до 30 капи дневно, подељено у
          више пута. Леклерк каже да је то добро средство, мада је у већој дози шкодљиво.
          Даје се наизменично с рузмарином.
              Карактеристике  ове  биАке: „Цвеће  је  усамл»ено  на  врху  петељке.  НаЈ-пре  је
          усправљено,  а  потом  је  погнуто.  Но  кад  цвет  сазри,  петелка  израсте  и  понова  се
          усправи. Чаша је звонаста и сложена од шест елиптичних свиластих листића. Ови
          су  у  торњој  половини  нагнути  у  поље  и  још  су  једанпут  толики  колики  су
          прашници. Плодници су дугул.асти, рутави и имају дугачку перницу."
              „Лишће  је  -уројно  перасто,  с  линеарним  кришкама.  Стабло 2—3  де*  циметра
          високо.  Корен  је  дуговечан,  дебео  и  косо  у  земљу  силази.  Цвет  је  љубичаст  и
          развија се у марту и априлу. Расте по брежул.цима изло женим сунцу" (С. П.), на
          кречном тлу по целој Европи. У медицини се употребљава цела биљка.
          Њој је врло слична друга врста сасе, тзв. ливадска саса, чак коњском љубичицом
          названа, „код  које  је  цвеће  као'  изврнуто".  Чаша  цвета  јој  је  црнољубичаста,  а
          црвена на пропуштеној
          светлости (кад се спрам сунца погледа). Али их народ обе зове једним именом, јер
          не разликује једну од друге. Ова друга цвета у априлу.
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40