Page 35 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

1. ЧАЈ ОД БЕЛОГ СЛЕЗА'

Он раствара слуз, делује против назеба и благо помаже и» бацивању слузи.

Доза је: 3 грама слеза на 100 грама кључале воде.
Овом се чају може додати борна киселина (на 100 грама чаја — до 3 грама), и тим
се раствором нос испира ушмрка-вањем.

1
Неки су примењивали, а и ја сам то исто чинио, разне мешовите зејтине и капи за
нос, а и читао о тим стварима у научној литератури и извео закључак да су за
лечење и испирање носа најбоља ова два средства:
слана вода и чај од слеза, због његовог благог дејства на слузокожу носа.
После овог испирања може се болеснику у нос канути 1—2—5 капи чистог зејтина,
мало загрејаног, или помешаног с мало ментола, у овој сразмери:

Зејтина .............. 10 грама
Ментола (кристала добијених из нане) . . 1 грам

То се чини 2—3 пута дневно, према јачини слузи и делова-њу лека.

2. САСА

Мачица, шукундед. — Код назеба с кијавицом лекари хомео пати, који лече
најразблаженијим лековитим растворима (дозама које су необично мале према
нашим), сматрали су ову биљку као најбоље средство. Давала се малокрвним
девојкама при по-ремећајима месечних појава, болова или изостанка менструације.
Најподесније је узимати је у облику алкохолатуре (натоп-л>ене и раскисле
свеже биљке у алкохолу од 80 до 90%) у дози од 20 до 30 капи дневно, подељено у
више пута. Леклерк каже да је то добро средство, мада је у већој дози шкодљиво.
Даје се наизменично с рузмарином.
Карактеристике ове биАке: „Цвеће је усамл»ено на врху петељке. НаЈ-пре је
усправљено, а потом је погнуто. Но кад цвет сазри, петелка израсте и понова се
усправи. Чаша је звонаста и сложена од шест елиптичних свиластих листића. Ови
су у торњој половини нагнути у поље и још су једанпут толики колики су
прашници. Плодници су дугул.асти, рутави и имају дугачку перницу."
„Лишће је -уројно перасто, с линеарним кришкама. Стабло 2—3 де* циметра
високо. Корен је дуговечан, дебео и косо у земљу силази. Цвет је љубичаст и
развија се у марту и априлу. Расте по брежул.цима изло женим сунцу" (С. П.), на
кречном тлу по целој Европи. У медицини се употребљава цела биљка.
Њој је врло слична друга врста сасе, тзв. ливадска саса, чак коњском љубичицом
названа, „код које је цвеће као' изврнуто". Чаша цвета јој је црнољубичаста, а
црвена на пропуштеној
светлости (кад се спрам сунца погледа). Али их народ обе зове једним именом, јер
не разликује једну од друге. Ова друга цвета у априлу.