Page 373 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 373

треба  сушити  брзо  и  с  пажњом,  у  сенци,  или  у  пећници (шпорету)  итд.  Лишће  се
        суши на сунцу н чува суво.
            Појединости о овој билци видети код бронхитаса и меша-вина за плућа.




        4. ДАН И НОЋ




        Ликино око, дивља маћеха, божји цвет, милованка, љубица тробојна, сиротица. — У
        овој биљци је наћено средство које се употребљава у лечењу реуматизма (тзв. метил-
        салициликум) и болести коже. Раније се ова биљка употребљавала и код си-филиса,
        кад  људи  нису  умели  одвајати  једно  од  другог.  У  по-следње  време  вредност  ове
        билчице је поново призната и утвр-ћено је њено деловаље код болести коже с корама
        на њој, код лишаја (екцем) и дечјих краста по лицу, русе (глупо назване „фирцигер"),
        па и код сталиог сребрнастог лишаја на лакту (псоријазе).
        У сваком случају ова билка може донети користи код кожиих болести које долазе као
        последица (чији су оне знак) нарушене опште размене материја у телу, тзв. нервно-
        подагрич-не дијатезе. 0 тим смо узроцима говорили и у оделку о подагри и у почетку
        ове главе.
        Ова  биљка  прецоручује  се  као  чај,  у  дози: 60  грама  свежег  или  сушеног  цвета  на
        литар кључале воде; пити 2—3 шоље дневно.
        Исто тако може се употребити екстракт, од кога се прави овакав сируп:
        Воденог екстракта цвећа даниноћ ...   3 грама Простог сирупа ........... 150   „


        Давати по 2—4 кашике дневно.
        Сируп се прави на овај начин: 70 грама биљке кисне у јед-ном литру воде 6 часова; то
        се затим процеди и онда се у тај чај, који се најпре загреје да буде врућ, сипа 1800
        грама шеће-ра. Доза је 2—4 кашике дневно. У већој дози ова биљка тера на чишћење,
        чак и на повраћање.
        Ово је врло разнолика биљка, али се лако познаје по гранатој стабљици, по 'великом
        споредном лишћу налик листовима који имају нејед-наке и дубоко исечене делове, од
        којих  је  крајњи  највећи,  најлоптастији,  тупо  заокругљен.  Бил>ка  је  нага  или  слабо
        малава. Лишће има дршке. Цвеће је плаво, беличасто или жућкасто, или саставлено
        из свих тих боја. Најнижи доњи лист је најшири, при основи жут. Расте по брдским
        ливадама, падинама, пустој или обраћеној земљи.. Цвета од раног пролећа до јесени.
        Мада свако познаје ову биљку, ипак је треба разликовати од других сродних јој врста
        које имају и други лист (већином срцаст) и Аругу боју цвета (само у две боје).











           5. БЕЛОНОГА

           Сапун-чичак,  пенушавац,  сапун-трава,  сапуника,  сапуњача. —  Ова  биљка
           добила је назив због тога што свуда у њој, а наро-чито у њеном корену, има
           један састојак (сапонин) који се ра-ствара у води и има својство да се пенуша
   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378