Page 371 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 371

локалног, оне га захтевају још више, јер остав-љајућм кожу нелеченом
           излажемо је нечистоћи, гнојењу и мо-гућим гежгш бо-лестима. Колико
           је било људи који су платили и главом што су незнатне кожне бодести
           остављали без лечења и живели нехигијенски и недијетално!
           Зато се и овде мора узимати у обзир ошпте стање оболелог организма и
           поо е то а локално стање на кожи.

           У  том  смислу  врло  је  важно  водити  рачуна  о  томе  какво  је  стање
           унутарњих органа: стомака, црева, јетре, а понајвише крви. као и о томе
           шта човек једе и пије, како живи, како се носи;
           Друго, лекови се могу примењивати неразборито, како то чини народ. У
           већини  случајева  и  биљне  и  животињске  лекове  Он  примењује  према
           ономе шта ко каже. Није чудо што „ле-кара" има највише на свету. Но сви
           ти „лекари", или, боље рећи, добронамерни људи, не могу да знају оно
           што нису учи-ли. Оно народно: „Не питај ученога него паћенога" сасвим
           је  погрешно  начело,  јер  и  добронамерни  паћеник  тешко  да  може
           запамтити неку сложену ствар и још теже може да је преда другоме без
           измене или извитоперавања; према томе, његови савети биће ипак слабији
           од савета ученога и научника. Па и науч.никове масти и прашкови, ако се
           и  стално  примењују,  често  не  дају  очекиване  резултате.  Узрок  је  томе
           наше  непозна-вање  далеких  крвних  промена,  као  и  примена  лекова
           (арсеника, јода, живе) који мало могу помоћи без темељног чишћења тела
           и обнове целокупне циркулације крви и сокова.
           Зато  смо  у  овом  раду  и  узели  на  себе  одговорни  задатак  да  из  света
           биљака одаберемо за примену код кожних болести, поред оних које смо
           досада  помињали  и  које  ћемо  и  сад  наве-сти,  и  оне  које  се  примењују
           само  код  кожних  болести,  дајући,  што  је  врло  важно,  дозе  у  којима  се
           биљке могу употребљавати. То смо сматрали за најважнију ствар, јер се
           биљке  и  у  лечењу  кожних  болести  употребљавају  и  споља  и
           изнутра;иста биљка која јв споља лвковита молсе, ако се унесе у орга-
           низам, да отрује човека. И обрнуто, она која изнутра чисти органе и крв
           од штетних и отровних састојака — споља употребљена може да не значи
           ништа.
           С  тим  кратким  напоменама  прелазимо  на  даље  излагање  о  биљкама  у
           лечењу кожних болести:

           1. ЧИЧАК


           Репушина, лепак, репув. — У корену ове биљке, кад се употреби свеж у
           пролеће (или  кад  се  пропусти  кроз  алкохолну  пару,  па  онда  осуши  на
           сувом, топлом ваздуху и чува на сувом месту да се поново не овлажи и не
           трули има састојака: инулина, нерастворливе гуме, уља, танина, ка-лијум-
           фосфата,  калцијума,  магнезијума  и  зејтинасто  лепљиве  материје.  Ти
           састојци  делују  врло  повољно  у  лечењу  кожних  чирева.  Они  пресеку
           болест: болови престају и гаојни чепчић наиће брже из чира. И други се
           чиреви више не појављују. Ове резултате утврдило је више научника.
   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376