Page 127 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

било да је дуготрајно, лечење те невол>е остаје исто. Оно се састоји, пре свега, у
дијети: при узимању }ела треба поступати обрнуто ономе што се обично чини,
тј. не почињати супом или чорбом или месом, него то оставити за крај, или не
узимати, а сваки оброк (доручак, ручак и вечеру) почети маслом, кајмаком или
звјтином; за овим узети брашнена јела и јела од печена теста, нпр.: хлеб с маслом,
по-пару с маслом или на масти, резанце, макароне с маслом, трл.а-во поврће с

маслом или зејтином (трљан пасул», грашак, кром-пир), за овим јела у којима има
разбијених јаја, рецимо „ми-Анхброт", гурабије, палачинке с некиселим пекмезом,
слатким нтд. У исто време може се узети и слатко млеко, удробљено или чисто. И
тек се напослетку узима, ако не изазива болове, супа и месо (види у прилогу
„Дијета"). Такав редослед јела мора се одржавати најмање шест нвдеља, па ако.
се стање не поправи, заставити и после тога.
Што се тиче биља, код ове врсте болести смо у великој ме-ре ограничени, јер
билке обично садрже киселине или горчине које изазивају још јаче лучење или
увећавају постојећу коли-чнну стомачне киселине — дакле, забрањене су. Зато
болесници нека обрате пажн>у на поменуто правило у погледу дијете, која ое не
може ничим заменити. Од бил>них производа и лекова — веха се запамте ови:

1. ЗЕЈТИН

Пречшпћен зејтан од маслине и зејтин од ма каквог другог биља (ораха,
сунцокрета, соје, сезама) коЈе се једе. 0 примени •всАиновог лишћа — видети
рецептуру.Треба употребити скроб од најболег шпеничног брашна или најситније
самлевеног кукурузног брашна (качамак). Бра-шно, вода, шећер и масло (или
маст) помешају се и кувају за-једно до густине каше која се жели. Једнако се
меша. Уместо једног дела воде може се узети и млеко (1:1). Зрнца кравл>ег масла,
„путер", уваљана у пшенично брашно као пилуле могу заменити сваки лек. Ове се
пилуле могу носити са собом и у случају потребе узимати колико се хоће (у
случају горушице, киселине итд.).

3. КРОМПИР

Кромпир треба испећи или скувати, најситније изгњечити (општи назив „пире") са

зејтином или маслом.

4. БЕЛА ВРБА

Врбова кора, врбина кора, врбовина. — Кора се узима са стабла или са грана које
имају више од три године. Осујшена кора се истуца у прах, и узима по 2—3 грама
пре сваког оброка. Прашак се може узимати у млеку или одвару од 50 до 100
грама дневно.

Расб спремл»ен од 50 грама истуцане коре и литра вина, и узиман по једну малу
винску чашу пре јела — како саветује Ли-јежоа, који је увео овај лек у праксу код